Svima nam se povremeno dešavaju periodi kada smo više razdražljivi nego obično. Tada se možemo iznervirati oko svake sitnice. Ukoliko se to ne ponavlja previše često, sve je u redu. Nemate razloga za brigu.
Međutim, ako ste skloni stalnoj nervozi i plahoviti po prirodi, verovatno ste se bar nekad zapitali postoji li način da se na tu nervozu utiče i da se ona smanji. Odgovor je da postoji! Pročitajte u nastavku koje su to situacije u kojima se najčešće nerviramo i kako možemo promeniti svoj mindset i smanjiti nervozu.
#1 Nepredviđene situacije ne moraju biti okidač za stres
Nepredviđene situacije kao što su kvarovi, promene planova, otkazani letovi i slične, možemo iskoristiti u svoju korist umesto da se oko njih nerviramo.
Na primer, možda vam je ispao ajfon koji ste skupo platili i polomio se. Sigurni smo da biste u tom trenutku najradije uzeli čekić i polupali ekran do kraja, ali time nećete postići ništa. Polomljeni ekran zaista nije razlog za viku i nerviranje.
Ono što treba da uradite je da udahnete duboko, izbrojite do deset i potražite pouzdani servis u kom je dostupna brza zamena ekrana za sve iPhone telefone.
Nakon što telefon odnesete na popravku setite se koliko vremena zapravo provodite koristeći ga i zapitajte se da li je jedan najobičniji mali elektronski uređaj vredan vašeg nerviranja. Umesto višesatnog skrolovanja pred spavanje možete pročitati deo knjige koju nikako da završite, meditirati ili napraviti sebi opuštajuće spa veče.
Zapalite mirišljavu sveću, napravite kupku, stavite masku na lice i pokušajte da preusmerite sve svoje negativne misli sa stresnog događaja na pozitivne misli. Zamislite sebe kako šetate pored obale, sunčate se ili berete i mirišete cveće.
#2 Svi greše i na greškama se uči
Današnje vreme je veoma stresno, a konkurencija i kompetitivnost u poslu su ogromne, te nije ni čudo što se veliki procenat ljudi svakodnevno nervira oko grešaka koje naprave na poslu.
U trenutku kada napravite neku grešku ona deluje kao smak sveta i najgora stvar koju vam u tom trenutku neko može reći je ,,ma nemoj da se nerviraš”. Možda će vam biti malo lakše kada od nas čujete sledeće – greške se događaju i najboljima! Imajte to uvek u vidu. One su tu da iz njih izvučemo lekciju i naučimo kako da pametnije postupimo u budućnosti, a ne da dobijemo čir na želucu.
Kada sledeći put napravite neki propust na poslu pokušajte da skrenete misli sa toga razmišljajući o svemu onome pozitivnom što ste pre toga postigli. Neka vam greška bude nauk za sledeći put. Umesto što biste lomili stvari i grickali nokte nervirajući se oko stvari koja se već dogodila, mnogo je bolja opcija zapisati sebi podsetnik na šta ubuduće da obratite pažnju kako se greška ne bi ponovila.
Kada se stresni radni dan završi najbolje je da se kod kuće ne vraćate toj temi i ne trošite vreme na ponovno nerviranje i žaljenje ukućanima. Umesto toga možete pustiti muziku koju volite i dozvoliti joj da vam popravi raspoloženje. Dokazano je da slušanje muzike ima isceljujuće dejstvo, može sniziti krvni pritisak i umiriti dušu i telo. Neka istraživanja su čak dokazala da slušanje klasične muzike deluje isto kao da ste popili bensedin.
#3 Kako da se ne nervirate zbog drugih ljudi
Ne dozvolite da drugi ljudi probude stres u vama. Morate shvatiti da ukoliko prema nekome u vašem okruženju osećate nervozu, bes ili ljutnju, ta osećanja remeti samo vas i vaše blagostanje, a ne i njih. Nikoga ne možete promeniti te je besmisleno nervirati se oko njihovih života, kada isključivo kvalitet vašeg treba da vam bude prioritet.
Ako vam nečije ponašanje smeta pokušajte da razrešite to razgovorom sa tom osobom. Ukoliko to nije moguće, ili je u pitanju osoba na koju ne možete uticati, ali ste prinuđeni da budete u njenom prisustvu, pokušajte da joj oprostite jer nije svesna svojih postupaka.
Ponašajte se sa drugima onako kako biste želeli da oni postupaju sa vama, ali ne dozvolite da vas njihovo ponašanje dotiče. Mahatma Gandi jednom prilikom rekao je sledeće: ,,Ja druge ljude posmatram kroz njihove dobre osobine. S obzirom da ni ja nisam bezgrešan, ne bih smeo ispitivati tuđe greške”.
Ukoliko vam sledeći put ponestane strpljenja ili osetite da vam je kratak fitilj udahnite duboko, pustite relaksirajuću muziku, pišite dnevnik ili pročitajte neku od izreka i mudrosti o životu i njegovom smislu.