Božić – najsvetiji hrišćanski praznik jeste vreme za porodicu, topli dom i stvaranje zajedničkih uspomena. Vreme darivanja, ali i skromnosti i trenutak da se malo zaustavimo, okrenemo oko sebe i zahvalimo na svemu što imamo.
Takođe, svima sa ovih prostora je dobro poznato da se za Božić i Badnje veče valja pripremiti i bogata trpeza u kojoj će uživati svi ukućani i gosti.
Jedan od simbola ovih praznika svakako jeste: božićna česnica, koja nije samo ukusna pogača i deo trpeze, već ima i simbolično značenje.
Bilo da se priprema i služi tokom Badnje večeri ili za vreme Božićnog doručka, lomljenje božićne česnice jedna je od najstarijih i najpoštovanijih tradicija na našim prostorima.
Saznajte koji sve sastojci idu u Božićnu česnicu, kao i kako se ona priprema u različitim krajevima širom Srbije.
Šta simbolizuje česnica za Božić?
Pored toga što će vam biti važno da znate kako se priprema česnica i šta se sve stavlja unutar nje, sigurno ste se pitali i kakva se to simobilka krije iza svetog hleba.
Deo Hrišćanske molitve kada se obraćamo Bogu kaže:
Pogača, odnosno božićna česnica upravo je taj hleb nasušni, koji se i tokom liturgije prinosi kao deo darova nasušnih uz vino. Hleb simbolizuje Hristovo telo, a vino krv!
Simobilka novčića u česnici jeste prepoznavanje onoga kome je potrebna pomoć i podrška, bilo da je član porodice, prijatelj ili generalno član šire zajednice. Onaj ko dobije novčić, ukoliko njemu samom nije potrebna pomoć i podrška, svoja pozitivna usmerenja treba da prebaci ka drugome kome to jeste.
Kada se lomi božićna česnica – za badnje veče ili Božić?
Božićna česnica se može servirati za Badnje veče, kada se tradicionalno i lomi. Ako je posna, može se servirati tokom badnje večeri, a ako je mrsna, jede se tokom doručka za Božić zajedno sa drugim srpskim specijalitetima.
Kako se pravi česnica u različitim krajevima širom Srbije?
Postoje različite tradicije prema tome kako se ona pravi.
Rešili smo da vas upoznamo sa nekoliko najuobičajenih načina za pripremu, dok je na vama da se detaljnije raspitate o običajima iz svog kraja, poštujete ih i prenosite sa generacije na generaciju.
Pogača sa juga Srbije – novčić, zrno kukuruza i čen luka
Česnica se na jugu Srbije priprema na Badnji dan i predstavlja beskvasnu presnu pogaču.
Potrebni sastojci za pripremu:
- 600 grama brašna
- polovina praška za pecivo
- četvrtina kašičice sode bikarbone
- 2 do 3 kašike ulja
- so po ukusu
Na samom početku je potrebno pomešati suve sastojke, odnosno brašno, prašak za pecivo i sodu bikarbonu, na šta se dodaje so, ulje i voda, kako bi smesa dobila odgovarajuću strukturu.
Česnica se dugo mesi, unutar nje ubacuje novčić, te nakon toga oblikuje prema tepsiji i premešta u pećnicu na pečenje u trajanju od pola sata, otprilike dok lepo ne porumeni.
Pored novčića, ubacuje se čen belog luka i zrno kukuruza. Pogača se lomi na Badnje veče kada se okupe svi ukućani i to baš pred večeru, uz zdravicu!
Ko dobije parče sa novčićem, pratiće ga finansijski uspeh, parče sa belim lukom donosi zdravlje, a sa kukuruzom uspešne poslovne aktivnosti.
Česnica sa zapada Srbije
Na zapadu Srbije su pravila nešto drugačija, pa se tako božića česnica lomi za vreme kasnog doručka ili ranog ručka na Božić. Sama priprema pogače nije značajno drugačija i u ovom delu Srbije ona predstavlja beskvasnu pogaču.
Veruje se da kvasac negativno utiče na kvalitet sira koji će se pripremati tokom godine.
Pored 2 novčića, u pogaču se tokom pripreme “kriju” po zrno kukuruza za svinje i zrno pasulja za ovce. Novčić manji po vrednosti doneće novac onome ko ga izvuče, dok je veća para za sreću.
Ukućani koji izvuku navedena zrna, biće i sami zaduženi za plodnost ovih poljoprivrednih kultura.
Sremska česnica – slatka je i služi se za dezert
Za razliku od svih drugih krajeva Srbije, Srem je originalan po tome što se u njihovim domaćinstvima česnica pravi kao dezert. Ovaj slatkiš se služi nakon ručka na Božić.
Izgledom najviše podseća na baklavu, sa tim da nije toliko sočna kao ovaj tradicionalni južnjački slatkiš. Zapravo je tekstura znatno čvršća, dok kore i orasi koji su glavni sastojci treba da upiju saft.
Novopazarski okrug – samo brašno i voda
Kako nalažu običaji novopazarskog kraja, česnica se pravi samo od brašna i vode, koju donosi sa izvora prva sledeća devojka za udaju iz kuće. Pogača se takođe lomi tokom ručka za Božić, svi ukućani je vrte u krug i lome parče za sebe.
Unutar pogače se stavlja parica i suvo grožđe, sa tim da je tradicija da onaj srećnik ko izvuče paricu, od najstarijeg muškog člana domaćinstva dobija nešto novca.
Bez obzira kojem kraju pripadate i kakvi su vaši običaji, makar za vreme Božića pokušajte da se okrenete svom domu, porodici, prijateljima i osvrnete na najvažnije ljudske vrednosti, kao što su poštenje, skromnost, blagonaklnost i pomoć drugima u nevolji. Za još korisnih i zanimljivih tekstova, pratite naš sajt.