Moderna medicina je danas toliko napredovala da lekari na osnovu različitih analiza krvi koje se kombinuju sa drugim vrstama testova mogu tačno utvrditi zdravstveno stanje pacijenata. Zbog toga se i kaže da su laboratorijski testovi „zlatni standard“ za svako postavljanje dijagnoze, čak i kod onih „običnih“ bolesti, kao što su prehlade i grip. Čak i u tim situacijama, ukoliko, na primer, temperatura, pogotovo kod dece, traje duže, lekar će nam sigurno dati uput za neke laboratorijske analize. Jedna od analiza koja se danas koristi u mnogim granama medicine i može da pomogne lekarima da prate stanje organizma ili da uspostave određenu dijagnozu je d dimer test.
Šta je d dimer?
D dimer se inače u krvi ne može registrovati u situacijama kada je sa pacijentom sve u redu. To je jedan od proteinskih fragmenata čiji se nivo u krvi značajno povećava kada telo stvara i razgrađuje krvne ugruške.
Kada pacijent mlađi od 50 godina radi d dimer test i ima rezultat niži ili jednak 0,5 mcg/ml ovo se smatra normalnim rezultatom. To ukazuje da pacijent trenutno nema nikakvo stanje koje dovodi do povećanog stvaranja krvnih ugrušaka i njihove razgradnje.
Ukoliko su parametri povišeni, to može da ukaže prisustvo tromboembolijskih stanja u organizmu (venska tromboza, plućna embolija ili formiranje trombova po čitavom organizmu). Međutim, samo ova jedna analiza nikako ne može dovesti do konačne dijagnoze, već se ona uspostavlja i na osnovu merenja drugih parametara u krvi, kao i ultrazvučnim pregledom.
Kada se radi d dimer test?
Stanja koja ukazuju na to da bi trebalo da se uradi d dimer test jesu fizičke promene kao što su otežano disanje, oticanje jedne noge, bol, crvenilo, kašalj, ubrzan rad srca, iskašljavanje krvi.
Situacije kada će doktori sigurno pratiti ovaj parametar u krvi jesu i veći hiruški zahvati, dugo ležanje, prelomi kostiju, gojaznosti, hormonskih terapija i naslednih poremećaja.
Kod obolelih od Covida 19 se radi ova analiza
D dimer test će makar dva puta uraditi svako kome je pozitivnim testom dijagnostifikovan Covid 19. Iskustvo u lečenju ove bolesti pokazalo je da virus utiče na stvaranje koagulacionih procesa i dovede do stvaranja trombova. Takođe, jak zapaljenski proces u organizmu priliko infekcije ovim virusom može da dovede do oštećenja vena i arterija i početka procesa tromboze. Ove komplikacije su češće kod osoba koje imaju probleme sa kardiovaskularnim sistemom, kod dijabetičara i ljudi koji imaju neka autoimuna oboljenja. Upravo zbog toga je neophodno da se ova analiza u slučaju zaraze virusom Covid 19 redovno radi kako bi se pratilo stanje pacijenta.
D dimer test se radi u toku trudnoće
Jedno od stanja u kojima će lekar sigurno u nekom trenutku od pacijentkinje zahtevati da radi d dimer test jeste trudnoća. Prirodno je da ovaj parametar kod trudnica raste i da se do kraja trećeg trimestra poveća dva do četiri puta. Mnoge trudnice koje su zatrudnele putem vantelesne oplodnje još od samog postupka aspiracije jajnih ćelija i transfera embriona prate nivoe ovog parametra u krvi, upravo zbog samog zahvata koji je odrađen, ali i hormonske stimulacije koja mu je prethodila. Ukoliko je postupak bio uspešan i došlo je do trudnoće nivo d dimera će se blago povećavati kako trudnoća odmiče. Naravno, nakon porođaja se očekuje da se nivo ovog parametra smanje.
Šta ako su vrednosti mnogo povišene u trudnoći?
Treba na početku naglasiti da, ako radite ovu analizu u trudnoći, sigurno ćete na nalazu imati i neku tabelu referentnih vrednosti u svakom trimestru. Ukoliko d dimer test u trudnoći pokaže mnogo povišene vrednosti ovo može biti indikator ozbiljnih stanja kao što su tromboze u venskom sistemu. Naravno, samo na osnovu ove analize se nikako ne može postaviti dijagnoza tromboze, već će lekar tu dijagnozu postaviti na osnovu više analiza i ultrazvuka krvnih sudova.
Simptomi koji ukazuju na prisustvo tromboze su otok jedne noge, crvenilo, upaljene vene, bolobi, povišena telesna temperatura, zategnuta koža lista…
U slučaju da je ovaj parametar u krvi kod trudnica povišen, ali nije ustanovljeno da je stvoren tromb, kako bi se to sprečilo, trudnicama se savetuje da sprovode neke preventivne mere. Jedna od njih je redovna i umerena fizička aktivnost koja je, osim za prevenciju stvaranja trombova, bitna i za prevenciju preeklampsije i gestacijskog dijabetesa, a može i značajno da olakša porođaj. Osim toga ne preporučuje se dugotrajno sedenje, pogotovo ne sa prekrštenim nogama. Trudnicama se savetuje da se odmaraju u poluležežem položaju sa podignutim nogama. Ukoliko ima potrebe za tim, treba nositi čarape za vene. Uzimanje dovoljno tečnosti još jedan savet zlata vredan za sprečavanje mnogih stanja u trudnoći.