Da bismo upoznali jednu zemlju, najbolji način je da upoznamo državne simbole koji puno govore o njenoj istoriji, kulturi i tradiciji. Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da država ima svoj grb, zastavu i himnu.
U nastavku sledi više o istoriji i značenju ovih državnih simbola.
Zastava Republike Srbije – istorija i simbolika
Izgled srpske zastave uređen je Zakonom – pravougaonog je oblika i ima 3 polja jednake širine u crvenoj, plavoj i beloj boji. Postoji više verovanja o značenju boja na zastavi.
U narodu se veruje da crvena boja na zastavi predstavlja krv prolivenu za zemlju, plava slobodu i beskraj kome se teži, a bela majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu. Proučavaoci zastava, sa druge strane, veruju da boje nemaju veze sa našim nacionalnim poreklom, već da imaju univerzalno značenje.
Državni simboli se jako često koriste u raznim prilikama, jako su popularni različiti materijali koji ih sadrže poput majica, a u prodaji su i zastave Srbije.
Srpska zastava, poznata i kao srpska trobojka je simbol srpskog naroda u celini. Zastave Republike Srbije, Republike Srpske i AP Vojvodine imaju u svojoj osnovi srpsku narodnu zastavu. I neke institucije poput Srprske pravoslavne crkve i njene crkve i manastiri svuda u svetu.
Istorija zastave
Najstarija srpska zastava je bila u dve boje – crvenoj i plavoj, i njen najstariji opis potiče iz 13. veka, iz perioda vladavine kralja Stefana Vladislava.
Zastava cara Dušana je izgledala potpuno drugačije – u pitanju je crveno-žuto državno obeležje. O bojama iz ovog perioda svedoči i zastava carske konjice koja se čuva u Hilandaru.
Borci za slobodu protiv Turaka su koristili različite zastave, a neke od njih imaju dosta sličnosti sa onom koja je danas u upotrebi. Najviše su se koristile kombinacije crveno-žute, crveno-plave i crveno-belo-plave.
Srpska trobojka je prvi put ustanovljena u 19. veku, u okviru Sretenjskog ustava. U ovom državnom dokumentu iz 1835. godine se opisuje kao “otvoreno crvena, bela i čelikasto-ugasita”. Zbog sličnosti sa francuskom i ruskom zastavom moralo je doći do nekih izmena, pa joj je dodat grb po nalogu Miloša Obrenovića.
Redosled boja je promenjen 1838. godine po donošenju Turskog ustava i ustanovljen je redosled koji je i danas u upotrebi: crvena – plava – bela. Zastava je ukrašena i grbom koji je pozicioniran na središnjem polju – kruna iznad štita sa krstom i 4 ćirilična slova S kao skraćenica krilatice: “Samo sloga Srbina spašava”.
Srbija je proglašena za Kraljevinu 1882. godine, pa je tada došlo do novih promena u izgledu zastave, koje su se odnosile na izmenu grba – pojavljuje se dvoglavi orao sa krunom. Ova zastava je bila u upotrebi sve do proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine.
Tokom celog XX veka, Srbija je bila deo većih državnih zajednica, prvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Kraljevine Jugoslavije, pa Srbija nije koristila sopstvene simbole.
Sa osnivanjem Socijalističke federativne republike Jugoslavije osnovana je i Narodna Republika Srbija, te je dobila pravo da koristi svoje državne simbole. Srpska zastava je tada postala trobojka sa crvenom petokrakom u sredini. Ovakva zastava će se zadržati sve do 1992. godine, do građanskog rata 90-ih i raspada Jugoslavije.
Srbija je tada za državno obeležje uzela tradicionalnu srpsku trobojku, ali ovog puta bez grba. Ovaj simbol se zadržao sve do 2004. godine kada je usvojena zastava sa dvoglavim orlom pod krunom. Redizajn grba je odrađen 2010. godine i ta trobojka je i danas u upotrebi.
Grb Republike Srbije
Grb Republike Srbije je utvđen je Zakonom o Grbu Kraljevine Srbije 16. juna 1882. godine. Dvoglavi orao je simbol koji je preuzet iz Vizantije. Tumači se da jedna od njegovih glava predstavlja usmerenost ka nebeskom, a druga ka zemaljskom carstvu.
Mali grb Republike Srbije je crveni štit na kome je dvoglavi srebrni orao, sa dva zlatna krina u podnožju. Na štitu se nalazi zlatna kruna, a na grudima je crveni štit sa srebrnim krstom između četiri ocila.
Veliki grb Republike Srbije je Mali grb koji je zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukrašenom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa kićankama i krunisan je zlatnom krunom.
Himna Republike Srbije
Himna Republike Srbije je svečana pesma “Bože pravde” čiji je tekst napisao Jovan Đorđević, na muziku Davorina Jenka. Pesma se po prvi put pojavila u 19. veku, u pozorišnom komadu Markova sablja. Premijerno je izvedena na proslavi punoletstva kneza Milana Obrenovića i njegovog stupanja ne presto 1872. godine.
Pesma se dopala knezu Milanu, pa je po prvi put postala nacionalna i državna himna kada je Srbija proglašena za kraljevinu, februara 1882. godine.
Uz manje izmene je preživela brojne dinastičke i društvene promene u Srbiji, pa se zadržala do danas kao zvanična himna.
Svaka država se odlikuje sopstvenim državnim simbolima i svaka od njih ima bogatu istoriju iza svakog od njih. Ovo su bili državni simboli države Srbije, koji jako dobro reflektuju kulturu, istoriju i temperament srpskog naroda. Nadamo se da će vas ovaj članak podstaći da naučite nešto više o Srbiji, a u koliko već niste i da je jednog dana posetite.