Skijanje je jedan od najlepših zimskih sportova. Kako i da ne bude? Brzina, planina i osećaj slobode su teško zamenljivi. Ali baš zato što je toliko zabavno, neretko se dešava da zanemarimo rizike koje skijanje nosi.
Dobra vest je da se većina nezgoda ne dešava zato što je neko nespretan, već zato što se poklope umor, loši uslovi, pogrešna oprema i previše samopouzdanja. U nastavku ćete dobiti praktične korake koji smanjuju povrede na skijanju. Saznaćete šta da uradite pre puta, kako da podesite opremu, kako da se ponašate na stazi i šta da radite ako ipak dođe do nezgode.
Najčešće povrede na skijanju i zašto nastaju
Pre nego što pređemo na prevenciju, korisno je da znate šta se najčešće povređuje, jer to objašnjava zašto određene navike imaju toliko efekta.
Najčešće su u pitanju:
- Koleno (uganuća, povrede ligamenata): posebno kada skija “pobegne” u rotaciji ili kad dođe do nezgodnog pada.
- Ručni zglob i šaka: češće kod početnika koji se dočekuju na ruke.
- Rame i ključna kost: pad na bok ili ispruženu ruku.
- Glava: sudari i padovi pri većoj brzini ili na tvrdim uslovima.
- Potkolenica: u slučajevima nepravilno podešenih vezova ili loše kontrole.
Sa stanovišta uzroka, većina povreda dolazi iz ovih scenarija:
- Umor (poslednji sat skijanja je statistički najrizičniji)
- Prevelika brzina ili pogrešna procena staze
- Loša tehnika i “zaključana” kolena
- Nepravilno podešena oprema (posebno vezovi i čizme)
- Uslovi na stazi (led, gužva, slaba vidljivost)
Priprema pre puta koja najviše smanjuje rizik
Najbolja prevencija počinje pre prve vožnje. Ne morate biti “u top formi”, ali možete da se pripremite za sezonu skijanja tako da vaše telo stabilnije podnosi opterećenje, posebno u kolenima i donjem delu leđa.
Ukoliko imate barem 10 dana pre puta, uradite kratku rutinu 3-4 puta nedeljno:
- Noge (kvadricepsi i gluteus): čučnjevi, iskoraci, wall-sit
- Stabilizatori kolena: bočni iskoraci, “monster walk” sa gumom
- Core i leđa: plank, dead bug, hip hinge pokreti
- Balans i propriocepcija: stajanje na jednoj nozi (30-60 sekundi), uz zatvorene oči ako možete
Ovo je važno jer većina ozbiljnijih povreda nastaje kada telo izgubi stabilnost pod umorom, a upravo stabilizatori kolena tada popuštaju prvi.
Takođe, ako želite manje povreda na skijanju, pravilo broj jedan je: prvi dan lagano. Telo se tek adaptira na specifično opterećenje (posebno kvadricepsi i kolena).
Uz to, napravite pauzu na svakih 60-90 minuta u trajanju od makar 10-15 minuta. I nikako ne preskačite vodu! Hladnoća može da maskira dehidrataciju, ali ona ubrzava umor.
Ipak, prevencija nije samo u mišićima. Kada skijaju u drugoj zemlji ili na većem skijalištu, ljudi često previše razmišljaju šta ako se nešto desi, a stres i panika direktno utiču na odluke na stazi. Zato je zdravstvena zaštita na putu itekako preporučljiva, jer tada skijate opuštenije i fokus vam ostaje na tehnici i uslovima, umesto na “šta ako” scenarijima.
Oprema koja sprečava povrede na skijanju
Kaciga i naočare su minimum minimuma
Kaciga nije “samo za početnike”. Kaciga je standard. Pogotovo na tvrdim uslovima i u gužvi, kada sudari i nezgodni padovi nisu retkost.
Naočare su podjednako važne jer loša vidljivost znači pogrešna procena terena, te samim tim i veći rizik.
Vezovi i čizme
Ako postoji jedan tehnički detalj koji direktno utiče na povrede na skijanju, to su vezovi. Vezovi moraju biti adekvatno podešeni i to prema težini, visini, nivou i stilu vožnje. Previše zategnuti mogu otežati otpuštanje pri padu, dok previše labavi vezovi povećavaju rizik od gubitka kontrole.
Što se tiče čizama, ukoliko su prelabave, očekujte kašnjenje u reakciji i loš prenos kontrole. S druge strane, pretesne čizme će uzrokovati bol, brzo zamaranje i loše držanje.
Skije i servis
Na ledu i tvrdom snegu, loše naoštrene ivice znače više proklizavanja, više “hvatanja” skije u nezgodnom trenutku i više padova. Jednostavno: dobar servis često spreči problem pre nego što nastane.
7 pravila sigurnog skijanja
- Skijajte brzinom koja odgovara vidljivosti i gužvi
- Držite distancu (posebno iza sporijih skijaša i dece)
- Ne stojte iza prevoja ili na uskim delovima staze
- Preticanje radite sa dovoljno prostora (ne između)
- Na ukrštanjima usporite i gledajte oko sebe
- Ako padnete, sklonite se što pre sa putanje drugih
- Ako ste umorni, stanite pre nego što vas staza zaustavi
Specijalne situacije: led, magla, gužva i snowpark
Skijanje po ledu
Na ledu nema zezanja, što bi se reklo. Morate voziti sporije, praviti kraće i kontrolisanije zavoje, držati veću distancu i izbegavati nagla kočenja. Fokusirajte se na stabilan položaj tela (mekana kolena, težina ravnomerno raspoređena), a ako vidite da je deo staze potpuno zaleđen ili previše “ispeglan”, pametnije je da ga zaobiđete ili odaberete lakšu, bolje pripremljenu stazu. Na ledu se greške mnogo teže ispravljaju, pa je najbolja strategija da u startu ne ulazite u situacije koje traže “spasavanje” u poslednjem trenutku.
Slaba vidljivost
Magla i gust sneg vas teraju da pogrešno procenite nagib i brzinu. Usporite i vozite tako da u svakom trenutku možete da se zaustavite kontrolisano.
Snowpark i skokovi
Ako ulazite u skokove, pravilo je jednostavno: progresija.
Počnite od najmanjih, zatim uvek procenite doskok i ne skačite na nepoznato kad ste umorni.
Deca i početnici: gde najčešće nastaju nezgode
Najčešće greške početnika su prebrz prelazak na teže staze, preskakanje časova sa instruktorom i skijanje i kada ste umorni, samo da biste „iskoristili dan“.
Kada su deca u pitanju, roditelji se moraju postarati da njihova deca nose kacigu uvek, bez izuzetaka. Takođe, bitno je praviti pauze češće nego što dete traži, jer neretko ne prepoznaju umor na vreme.
Šta uraditi odmah ako ipak dođe do povrede
Ako postoji ozbiljan bol, otok, osećaj nestabilnosti u kolenu ili vrtoglavica posle pada, nipošto ne treba nastavljati sa skijanjem. Time se često pogorša povreda.
Pozovite pomoć ako:
- osoba ne može da se osloni na nogu,
- postoji sumnja na povredu glave,
- bol je jak ili se stanje pogoršava,
- povređeni nije siguran gde je i šta se desilo.
Za blaže povrede (uganuća i istegnuća), nije uvek potrebno uključivati stručnu pomoć, a obično pomaže:
- odmor,
- led (u intervalima),
- lagana kompresija,
- podizanje noge kada je moguće.
U pojedinim slučajevima može biti neophodno i korišćenje ortoze.
Manje rizika znači više uživanja na stazi
Najbolji način da izbegnete povrede na skijanju nije jedna tajna tehnika, već malo pripreme pre puta, pametan tempo na stazi, pravilno podešena zaštitna oprema i poštovanje umora. Skijanje je mnogo lepše kada imate kontrolu, a kontrola najčešće dolazi iz dobrih navika, ne iz hrabrosti.