Srbija je oduvek predstavljala svojevrsno raskršće između Istoka i Zapada, baš kao i čitavo područje Balkana, gde su tokom istorije brojne velesile pokušavale da uspostave svoju prevlast.
Verski i kulturološki uticaji preslikali su se i na srpsku nacionalnu kuhinju, koju karakteriše mešavina kulinarskih stilova – od vizantijsko-grčkog i turskog do srednjeevropskog, koji preovladava u Vojvodini.
Koje namirnice dominiraju u ishrani
U ishrani dominira meso, savršeno izbalansirano povrćem karakterističnim za ovo podneblje, uz različite varijacije mlečnih proizvoda, poput kiselog mleka, sira i njegovog kraljevskog visočanstva – kajmaka.
Posebno je interesantno da ćete retko gde u Evropi naći tečni jogurt, kakav smo navikli da pijemo svakodnevno na Balkanu.
Od začina se najčešće koriste so, biber i paprika u svim varijacijama, a mnoga jela su povezana sa određenim periodom u godini, jer se za kuvanje najčešće koristi sezonsko povrće.
Hleb i peciva su neizostavni gotovo na svakoj trpezi.
Kako je hrana dosta slična sa drugim balkanskim zemljama, često može doći do žustrih debata čiji su ćevapi, burek, ćevapi, kajmak, vino ili rakija najbolji i odakle originalno potiče koje jelo ili piće.
Posebno je interesantno što neke proizvode koji se na Zapadu standardno kupuju u radnji, u Srbiji prave u domaćoj radinosti.
Prvenstveno mislimo na rakiju, slatko, pekmez, turšiju – posebno kiseli kupus, ali i kajmak, ajvar, ili široka paleta suhomesnatih proizvoda – od hurki, švargli i krvavica do šunke, kobasica i kulena.
Koji je obrok najvažniji
Iako postoji stara izreka – „doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju“, u Srbiji je tradicionalno ručak glavni i najveći obrok, a poprilično se krka i za večeru.
Intersantno je da je doručak, koji bi trebao da bude najobilniji obrok , kako bi nam dao energiju da preguramo dobar deo dana, tradicionalno zaživeo tek u drugoj polovini 19. veka.
Prema istoričarima, srpska srednjevekovna kuhinja se bazirala na mleku, mlečnim proizvodima i povrću, a uglavnom se konzumiralo meso divljači, dok je stoka služila za poljoprivredu.
Hleb, bez kojeg danas praktično ne možemo zamisliti obrok, nije se preterano konzumirao – za bogate je bio rezervisan pšenični, a za plebs od zobi i raži.
Najpoznatija srpska kulinarska knjiga je „Patin kuvar“, koju je napisala Spasenija Pata Marković, a i danas je možete pronaći u knjižarama. Sadrži više od 4.000 recepata i saveta za vođenje domaćinstva.
Šta se jede za doručak
U Srbiji se doručkuje rano, a obrok je bogat kalorijama i ugljenim hidratima – ne računamo pahuljice i muslije, koji su tek u poslednji decenjama postali popularni.
Kašičica slatkog i čašica rakije, da pošteno prokrvi organizam, uz šoljicu domaće kafe i ratluk, i dalje su uobičajeni u seoskim sredinama.
Peciva iz lokalnih pekara i hleb su neizostavni, a jede se u kombinaciji sa raznim namazima – puterom, džemom, pavlakom, ajvarom, sirom ili kajmakom.
Inače, običaj je da domaćin prvo ponudi svog gosta tradicionalnom pogačom i solju, a pogača se često koristi i u verskim obredima, pa je neizostavna na slavskoj trpezi.
Naravno, ništa ne može da prođe bez dobre kobasice, čvaraka, slanine, kulena ili švargle, a često se zamezi i burek, koji se dobro zalije jogurtom.
Predjelo i neizostavna supa
Pravi mezetluk, uz čašicu odlične domaće rakije obavezan je na bogatoj trpezi, a za razliku od Bliskog istoka, obično ne uključuje kuvana jela.
Pre su u pitanju suhomesnati proizvodi “nakoso”, ukombinovani sa širokom paletom sireva, svežeg povrća i maslina, ili kiselih krastavaca.
Konzumiranje raznih vrsta supa smatraju se zdravim za higijenu stomaka i neizostavni su deo svakog dobrog ručka.
Bilo da jedete domaću bistru pileću supu sa rezancima (često se i kuvano meso posle konzumira kao deo glavnog jela sa sosevima), ili vrhunske teleće, jagnjeće ili riblje čorbe, očekuje vas prava gozba.
Glavno jelo
Kao što smo već napomenuli, nijedan pravi ručak ne može da prođe bez mesa, a u Srbiji su posebno popularni roštilj, koji možete pronaći gotovo na svakom uglu, često i u vidu brze hrane.
Posebno su popularni pljeskavica i ćevapi, ali i veliki ovali mešanog mesa, a gradovi u kojima možete pojesti najukusnije specijalitete sa grila su Leskovac, Novi Pazar i Niš.
Srbija je takođe poznata po tradicionalnom pečenju, najčešće prasetini i jagnjetini, a poseban specijalitet predstavlja jaretina.
Čačansko pečenje iz furuna je posebno poznato, a ukoliko želite dobru jagnjetinu ili prasetinu sa ražnja, obiđite pečenjare u Beogradu, koje vrhunsko meso obično nabavljaju u mladenovačkom kraju.
Jela ispod sača su takođe specijalitet, kao i jela od iznutrica, koja su posebno karakteristična za južnu Srbiju.
Naravno, ne možemo zaboraviti ni fantastična jela sa mlevenim mesom, kojim se puni sezonsko povrće, poput punjenih paprika ili sarmi, kao ni razne vrste paprikaša, gulaša i musaka, koje na različite način spremaju, u zavisnosti od regiona.
Salate
Salate se u Srbiji jedu kao prilog uz glavno jelo, a tek u novije vreme, sa praćenjem svetskih trendova, u restoranima su se odomaćile tzv. obrok salate.
Klasične salate u svakodnevnoj ishrani su one od isečenog paradajza, kupusa, krastavca i šargarepe, sa sirćetom, uljem, soli i začinima, ali obavezno treba probati one malo “komplikovanije” varijante.
Pravo osveženje uz mesni obrok su tradicionalna šopska sa sirom, tarator – beli luk, krastavci i pavlaka, ili slasna moravska, koju ćete najčešće konzumirati južno od Save i Dunava, u srcu Šumadije.
Paprika se jede u raznim varijantama, od sveže do pečene, a najčešće je začinjena uljem i belim lukom.
Mlečni proizvodi
Kao što smo napomenuli, proizvodi od mleka od davnina predstavljaju neizostavni deo ishrane u Srbiji.
Pored više puta spometog kajmaka, koji može da posluži samo kao namaz, ali i obavezni sastojak roštilja i brojnih jela, sir je važan sastojak srpske gastronomije.
Pravi se od različitih vrsta mleka, a beli sirevi su mnogo češći od žutih.
Često se doručak i večeru konzumira mladi sir, za Vojvodinu je vezan zrnasti “švapski sir”, dok je onaj sjenički poznat i van granica naše zemlje.
Inače, ako niste znali, srpski sir pule, koji se pravi isključivo od magarećeg mleka, među najskupljim je na svetu – za kilogram treba izdvojiti 1.000 evra.
Pite i slatkiši
U Srbiji su pite sa različitim nadevima (najčešće sa sirom) ekstremno popularne, a jedu se u svako doba dana – za doručak, ručak, večeru ili užinu. Prave se od tankih slojeva fino razvučenog testa, a najpopularnija je gibanica.
U zavisnosti od regiona, prave je na razne načine, pa su tako u vranjskom kraju izuzetno popularne samsa i banica, sa kiselim mlekom.
Pored slanih i slatkih pita, pravi obrok ne možete završiti bez dobrog deserta, koji su nam ostali u amanet od Osmanske i Austrougarske imperije, a kojima smo mi dodali sopstveni šmek.
Zato u Vojvodini nemojte propustiti štrudlu, kuglof , šnenokle, ili slatku božićnu česnicu sa orasima i medom, a na jugu probajte sočne baklave i crvence.