Crkveni kalendar 2023 – pravoslavni verski kalendar

Crkveni kalendar za 2023. godinu će vam omogućiti da na jednom mestu imate sve važne verske datume, crvena slova i slave. 

Crkveni kalendari služe kao vodič za verski život pravoslavnih vernika i pomažu u održavanju liturgijske prakse i tradicija. Vernici koriste kalendar kako bi znali datume praznika, svetaca i postova, i kako bi aktivno učestvovali u crkvenim službama i verskim obredima koji se dešavaju tokom godine.

Pripremili smo ceo pravoslavni kalendar za 2023. godinu!

Crkveni kalendar 2023 – pravoslavni verski kalendar i svi važni datumi

Ovde možete pogledati kako izgleda kompletan verski pravoslavni kalendar za 2023. godinu i to po mesecima, dok u nastavku teksta možete saznati nešto više na temu pravoslavnog kalendara i korisne informacije o najvažnijim praznicima.

Šta je pravoslavni kalendar?

Liturgijski kalendar koji koristi Pravoslavna crkva za određivanje liturgijskih praznika, svetaca, postova i drugih verskih događaja tokom godine. Ovaj kalendar crkveni ima važnu ulogu u liturgijskom životu pravoslavnih hrišćana.

Pravoslavni crkveni kalendar prati lunarno-solarni sistem vremena, a zasniva se na julijanskom kalendaru, koji se koristi u Pravoslavnoj crkvi. Ovaj kalendar se razlikuje od gregorijanskog kalendara koji se koristi u većem delu sveta.

Pravoslavni kalendar obuhvata godišnje cikluse koji se ponavljaju svake godine, uključujući velike verske praznike kao što su Božić, Vaskrs, Uskrsnuće Hristovo, Bogojavljenje, Sretenje Gospodnje, Vaznesenje Hristovo i mnoge druge. Takođe, kalendar crkveni sadrži spisak svetaca i njihove praznike, koji se obeležavaju posebnim liturgijskim službama.

Pored toga, označava periode posta, kao što su Veliki post pred Vaskrs i Božićni post pred Božić. Ovi postovi imaju poseban liturgijski značaj i vernici se podstiču da se posvete molitvi, postu i pokajanju tokom tih perioda.

U nastavku možete pročitati i nešto više o svakom važnom datumu u crkvenom kalendaru za godinu 2023.

Crkveni kalendar januar 2023. godine

Evo nekoliko najvažnijih datuma, praznika, slava, crvenih slova i perioda posta prema crkvenom kalendaru za januar 2023. u Srpskoj pravoslavnoj crkvi: 

• Božić (7. januar) ;

• Slava Sveti Vasilije Veliki (14. januar);

• Bogojavljenje (19. januar) – Hristovo krštenje;

• Slava Jovanjdan (20. januar) –  Sveti Jovan Krstitelj;

• Sveti Sveti Sava (27. januar) – prvi Arhiepiskop, Savindan.

Crvena slova označavaju praznike ili slavu koja se posebno obeležava. U januaru 2023. godine, crvena slova se odnose na Božić (6. i 7. januar), Jovanjdan (20. januar) i Bogojavljenje (19. januar).

U pogledu posta, januar je deo perioda Velikog posta koji traje do Vaskrsa. Tačni datumi posta mogu varirati, ali uobičajeno je da se posti tokom Velikog posta koji obuhvata sedmicu pre nedelje Muke (Vaskršnje nedelje).

Božić je jedan od najvažnijih praznika u hrišćanskom pravoslavnom kalendaru. On se slavi kao datum Isusovog rođenja, odnosno dolaska Sina Božjeg na svet. Božić se proslavlja 25. decembra u većini hrišćanskih tradicija koje koriste gregorijanski kalendar, ali u Pravoslavnoj crkvi, koja koristi julijanski kalendar, Božić se obeležava 7. januara.

Božić je praznik radosti, ljubavi i mira. To je vreme kada vernici slavi dolazak Isusa Hrista na svet kao Spasitelja i Otkupitelja ljudskog roda. U hrišćanstvu, Isus je smatran Sinom Božjim, koji je došao na svet da bi doneo spasenje i pomirenje između Boga i ljudi.

Obredima i liturgijskim službama se pridaje velika pažnja tokom Božića. Vernici prisustvuju posebnim božićnim liturgijama u crkvama, gde se slave i pesme posvećene Isusovom rođenju. Takođe se obavlja i ponoćna liturgija na Badnje veče, koja označava početak Božića.

U mnogim pravoslavnim zemljama, uključujući Srbiju, Božić se obeležava različitim tradicijama i običajima. Porodice se okupljaju, pripremaju specijalne obroke, ukrašavaju jelke, razmenjuju poklone i pevaju božićne pesme. Takođe, postoji tradicija Badnjaka, gde se pali Badnjak, posebno odabrano drvo, kao simbol Isusovog rođenja.

Bogojavljanje (Hristovo krštenje) se slavi 19. januara. Ovaj praznik obeležava se kao sećanje na Isusovo krštenje u reci Jordan od strane Svetog Jovana Krstitelja. Bogojavljanje je jedan od najstarijih i najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru.

Jedan od najpoznatijih običaja na Bogojavljanje je „Plivanje za Časni krst“. U mnogim pravoslavnim zajednicama, mladići se takmiče u plivanju kako bi uhvatili krst koji se baci u vodu, a veruje se da onaj ko uspe da ga uhvati ima posebnu blagodat i sreću tokom cele godine.

Krstovdan se obeležava 20. januara, a vezan je za pronalazak Isusovog krsta. Prema predanju, Sveti Jevstatije, carstvnik Konstantin i njegova majka Sveta Jelena pronašli su Hristov krst u Jerusalimu i doneli ga nazad u Carigrad. Krstovdan se slavi kao dan sećanja na taj događaj.

Crkveni kalendar 2023. februar

U crkvenom kalendaru za februar 2023. godine, neki od najvažnijih hrišćanskih praznika uključuju Sretenje Gospodnje, Svetog Trifuna i početak Velikog posta. Evo detaljnijeg objašnjenja o ovim praznicima za februar 2023. godine:

• Sretenje Gospodnje (15. februar) – ovaj praznik se takođe naziva i Prenos moštiju Svetog Save. To je praznik koji se obeležava 40 dana nakon Božića. U crkvi se praznuje događaj kada je Bogorodica Marija, u skladu sa jevrejskim običajem, dovela Isusa u hram da se posveti Bogu. Sretenje Gospodnje se smatra i Danom državnosti Srbije;
• Sveti Trifun (14. februar) – praznik posvećen zaštitniku vinove loze, vinogradara i vinara. Na ovaj dan se obavljaju posebni obredi i molitve u crkvama, a vernici obično nose grožđe i vino da ih sveštenik blagoslovi;
• Početak Velikog posta (27. januar) – Veliki post je period pripreme za Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. Početak Velikog posta se svake godine poklapa sa ponedeljkom koji sledi posle Svetog Trifuna. Tokom ovog posta, vernici praktikuju uzdržavanje od određene hrane, molitvu, pokajanje i dobrotvorne aktivnosti. Veliki post traje 40 dana, simbolišući Isusov post u pustinji pre svoje muke, smrti i vaskrsenja.

Crkveni kalendar 2023. mart

U martu nema posebnih slava, niti toliko velikih datuma značajnih za celokupno pravoslavno hrišćanstvo. Za mart možemo istaći nekoliko datuma koji se tiču posta i predstavljaju crveno slovo u kalendaru:

• Nedelja prva posta (5. mart) – Čista – Pravoslavlja;
• Nedelja druga posta (12. mart) – Pačista;
• Nedelja treća posta (19. mart) – Krstopoklona;
• Nedelja četvrta posta (26. mart) – Sredoposna. 

Crkveni kalendar 2023. april

Najvažniji datumi za mart kada su u pitanju pravoslavni praznici nalaze se ovde:

• Nedelja peta posta (2. april) – Gluvna;
• Blagovesti (7. april);
• Sabor Svetog Arhangela Mihajla (08. april), Lazareva subota (Vrbica)
• Nedelja šesta posna (9. april) – Cvetna – Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim;
• Veliki četvrtak (13. april) – Veliko bdenije;
• Veliki petak (14. april);
• Velika subota (15. april);
• Nedelja svetla, Vaskrs (16. april) – Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista;
• Vaskrsni pondeljak (17. april);
• Vaskrsni utorak (18. april);
• Nedelja druga (23. april) – Tomina;
• Nedelja treća (30. april) – Mironosnica.

Vaskrs je najvažniji verski praznik u Pravoslavnoj veroispovesti. On se slavi u spomen na Isusovu smrt na krstu i Njegovo vaskrsenje iz mrtvih, što je ključni događaj u hrišćanstvu. Vaskrsenje Isusa Hrista predstavlja pobedu nad smrću i otvara vrata večnog života.

Praznovanje Vaskrsa traje tri dana i obuhvata Veliki petak, Veliku subotu i sam dan Vaskrsa. Ovi dani su vreme dubokog duhovnog razmišljanja, molitve i pokajanja. Veliki petak se seća Isusove smrti na krstu, dok je Velika subota dan tišine i iščekivanja.

Vaskrs se slavi u nedelju, a pripreme počinju uoči praznika. Mnogi vernici posećuju ponoćnu liturgiju koja se održava tokom noći između Velike subote i Vaskrsa.

Nakon liturgije, običaj je da se vernici vrate kući sa zapaljenim svećama koje predstavljaju svetlost Hristovog vaskrsenja. Vaskrs se proslavlja bogosluženjem, liturgijom, pesmom, molitvom i okupljanjem porodice i prijatelja. Takođe, tradicionalno se pripremaju specijalna jela, kao što su vaskršnji kolačići (pogača) i crvena jaja koja simbolizuju Isusovu krv i život koji je pružen vernicima kroz Njegovo vaskrsenje.

Vaskrs se smatra praznikom radosti, nade i novog početka. Vernici se raduju i veruju u vaskrsnuća, kako Isusa Hrista, tako i sopstvenog vaskrsenja u večni život. Vaskrsenje ima poseban značaj u pravoslavnoj veri i simbolizuje spasenje i oslobađanje od greha i smrti.

Crkveni kalendar 2023. maj

Maj crkveni kalendar 2023. godine posebno je važan između ostalih, zbog sledećih praznika:

• Sveti velikomučenik Georgije (06. maj) – Đurđevdan;

• Sveti Vasilje ostroški Čudotvorac (12. maj);

• Sveti Kirilo i Metodije (24. maj);

• Vaznesenje Gospodnje (25. maj) – Spasovdan.

Đurđevdan je verski praznik koji se obeležava 6. maja (23. aprila po julijanskom kalendaru) i slavi se u čast svetog Đorđa (Sveti Đorđe). 

Sveti Đorđe je jedan od najpoznatijih svetaca u pravoslavnom hrišćanstvu. Veruje se da je bio rimski vojnik i mučenik koji je hrabro ispovedao svoju veru i pretrpeo mučeništvo zbog nje. Sveti Đorđe je poznat po svojoj hrabrosti, odanosti i zaštiti hrišćana od zla.

Đurđevdan je praznik koji obeležava i dolazak proleća i buđenje prirode. Tog dana, vernici posećuju crkve i manastire posvećene Svetom Đorđu, prisustvuju bogosluženjima i mole se za zdravlje i zaštitu. 

Sveti Vasilije Ostroški je takođe poznati svetac u pravoslavnoj veri. Rođen je 1610. godine u Crnoj Gori, a postao je monah u manastiru Ostrog. Sveti Vasilije je bio poznat po svojoj pobožnosti, molitvi i čudotvornim isceljenjima. Smatra se zaštitnikom Crne Gore i pravoslavnih hodočasnika.

Praznik Svetog Vasilija Ostroškog se obeležava 12. maja (29. aprila po julijanskom kalendaru). Vernici posećuju manastir Ostrog, koji je svetinja posvećena ovom svecu, gde se služe liturgije i mole se za njegovu zaštitu, blagoslov i isceljenje. Tog dana, vernici donose poklone i darove manastiru i vernicima u znak zahvalnosti za molitvenu podršku i pomoć koju su primili.

Obeležavanje ovih praznika pruža vernicima priliku da izraze svoju veru, traže zaštitu i molitvenu podršku svetaca, kao i da proslave njihovu svetost i duhovno nasleđe.

Crkveni kalendar 2023. jun

Kalendar 2023. jun i najvažniji praznici:

• Slava Sveti car Konstantin i carica Jelena (3. jun) – Zadušnice letnje;
• Nedelja Pedesetnice (4. jun) – Silazak Svetog Duha na apostole – Pedesetnica;
• Duhovski ponedeljak (5. jun);
• Duhovski utorak (6. jun);
• Slava Sveti mučenik Knez Lazar i svi Sv mučeni srpski vladari (28. jun) – Vidovdan.

Silazak Svetog Duha na apostole se slavi pedeseti dan nakon Uskrsa. Ovaj praznik označava silazak Svetog Duha na apostole nakon Hristovog vaskrsenja opisuje se u Novom zavetu u Knjizi Dela apostolskih.

Na dan Duhova, vernici se okupljaju u crkvama kako bi slavili dolazak Svetog Duha. Bogosluženja su posebno svečana, a vernici se mole za darove Duha Svetoga, kao što su mudrost, razumevanje, savet, hrabrost, znanje, pobožnost i strah Božji. Takođe, običaj je da se nose zelene grane, simbol života i obnove koju donosi Sveti Duh.

Vidovdan se slavi 28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru) i ima poseban značaj u srpskoj pravoslavnoj crkvi. Taj praznik je posvećen svetim mučenicima Kozmi i Damjanu, kao i svetom knezu Lazaru Hrebeljanoviću, koji je bio srpski vladar i mučenik.

Vidovdan je takođe povezan s bitkom na Kosovu Polju 1389. godine, gde se sukobila srpska vojska pod vođstvom kneza Lazara i osmanska vojska. Bitka na Kosovu Polju smatra se simbolom junaštva i žrtve srpskog naroda u odbrani svoje vere i slobode.

Vidovdan je važan praznik koji podseća na hrabrost, odanost Bogu i rodoljublje. Vernici se podstiču na duhovno buđenje, molitvu, pomirenje i ljubav prema bližnjima, dok se istovremeno sećaju istorijskih događaja i stradanja srpskog naroda.

Pravoslavni kalendar za jul 2023. godine

Kalendar za jul 2023. godine između ostalih velikih praznika posebno izdvaja dve velike slave:

• Rođenje Svetog Jovana Preteče (7. jul) – Ivanjdan;

• Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan.

Crkveni kalendar 2023. avgust

U toku avgusta pravoslavni vernici praznuju nekoliko velikih praznika i to:

• Sveti prorok Ilija (2. avgust) – Ilindan;

• Preobražnje Gospodnje (19. avgust);

• Uspenije Presvete Bogorodice (28. avgust) – Velika Gospojina.

Praznik Preobraženja Gospodnjeg je verski praznik koji se slavi 19. avgusta (6. avgusta po julijanskom kalendaru) u pravoslavnoj veroispovesti. Ovaj praznik obeležava događaj koji se opisuje u Novom zavetu, kada se Isus Hristos preobrazio pred svojim učenicima.

Prema biblijskom izveštaju, Isus je izabrao tri od svojih učenika, Petra, Jakova i Jovana, i poveo ih na planinu Tavor (ili planinu Preobraženja). Na vrhu planine, Isus se preobrazio pred njima. Njegovo lice zasijalo je kao sunce, a Njegova odeća postala bela kao svetlost. U tom trenutku, Mojsije i Ilija, dva velika proroka iz Starog zaveta, takođe su se pojavila i razgovarala s Isusom.

Preobraženje Gospodnje ima veliki duhovni značaj u pravoslavnoj veri. Ovaj događaj potvrđuje božansku prirodu Isusa Hrista i Njegovu moć nad smrću i grehom. Preobraženje takođe predstavlja prelazak iz smrtnog stanja u stanje vaskrsenja i simbolizuje buduću vaskrsnuću vernika.

Tokom praznika Preobraženja Gospodnjeg, vernici posećuju crkve i manastire gde se služe posebna bogosluženja i liturgije. Na ovaj dan se često čitaju odlomci iz Svetog Pisma koji opisuju Preobraženje i propovedaju se propovedi o duhovnom značaju ovog događaja. Takođe se vrše molitve, pesme i pričešće.

Preobraženje Gospodnje se takođe smatra praznikom svetlosti i blagodeti. Vernici često donose sveće u crkve i pale ih kao simbol duhovne svetlosti koju je Isus doneo svetu. Takođe se može obaviti i blagoslov voća, posebno grožđa, kao simbola obilja i Božjeg blagoslova.

Pravoslavni kalendar 2023. septembar

Pogledajte koji su to najvažniji praznici po pravoslavnoj veroispovesti za mesec septembar:

• Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembar);

• Rođenje Presvete Bogorodice (21. septembar) – Mala Gospojina;

• Vozdviždenje časnog Krsta (27. septembar) – Krstovdan.

Krstovdan, poznat i kao Vozdviženje Svetog Krsta, slavi se 27. septembra (14. septembra po julijanskom kalendaru). Ovaj praznik obeležava pronalazak i uzvišenje Svetog Krsta na kojem je Isus Hristos bio raspet.

Prema predanju, Sveti car Konstantin Veliki, koji je bio rimski imperator i preobratio se na hrišćanstvo, pronašao je originalni Krst na Golgoti u Jerusalimu. Nakon pronalaska, Krst je uzdignut i prikazan vernicima, simbolizujući pobedu Hristove žrtve nad smrću i grehom.

Na Krstovdan, vernici posećuju crkve i manastire, gde se obavljaju posebna bogosluženja i liturgije. Obeležava se i svečani pomen pronalaska i uzvišenja Svetog Krsta. Vernici nose krstove i ikone, a deo crkvenog običaja može uključivati i blagoslov krstova.

Mala Gospojina, poznata i kao Rođenje Presvete Bogorodice je događaj koji prethodi njenom začeću (Blagovesti) i njenom rođenju (Velika Gospojina). U pravoslavnom učenju, Bogorodica je izabrana da bude majka Spasitelja i njen rođendan ima veliki duhovni značaj.

Mala Gospojina je prilika da se vernici inspirišu primerom Bogorodice i njene posvećenosti Bogu. Takođe se podseća na njen značaj kao duhovne majke vernika i moliteljice za njihove potrebe.

Crkveni kalendar 2023. oktobar

Neki od najvažnijih praznika u pravoslavnoj veroispovesti za oktobar jesu:

• Slava Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja (6. oktobar);
• Zadušnice miholjske (7. oktobar);
• Slava Prepodobni Kirijak Otšelnik (12. oktobar) – Miholjdan;
• Pokrov Presvete Bogorodice (14. oktobar);
• Slava Sveti apostol Toma (19. oktobar) – Tomindan;
• Slava Sveti mučenici Sergije i Vakho (20. oktobar) – Srđevdan;
• Slava Prepodobna mati Paraskeva (28. oktobar) – Sveta Petka;
• Slava Sveti apostol i jevanđelista Luka (31. oktobar) – Lučindan.

Sveta Petka, takođe poznata kao Paraskeva, je praznik posvećen svetoj mučenici Petki, koja je živela u 2. veku. Sveta Petka je poznata kao zaštitnica putnika, trgovaca, seljaka i drugih zanimanja.

Na ovaj praznik, vernici posećuju crkve i manastire gde se obavljaju posebna bogosluženja i liturgije posvećene Svetoj Petki. Vernici izražavaju poštovanje i traže njen zagovor za zaštitu i blagoslov. Takođe, običaj je da se pridržava post i uzdržava od određene hrane, kao što je crveno meso.

Sveti Luka, apostol i jevanđelista bio jedan od apostola i autor jednog od evanđelja u Novom zavetu. Takođe se smatra zaštitnikom lekara, slikara, ikonopisaca i pisara.

Crkveni kalendar 2023. novembar

Neki od najvažnijih praznika u pravoslavnoj veroispovesti za mesec novembar:

• Slava Sveti velikomučenik Dimitrije (8. novembar) – Mitrovdan;

• Slava Sveti Kozma i Damjan (14. novembar) – Vračevi;

• Slava Obnavljanje hrama Svetog velikomučenika Georgija (16. oktobar) – Đurđic;

• Slava Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih Nebeskih Sila Bestelesnih (21. novembar) – Aranđelovdan.

Slava Sveti Arhanđeo Mihailo, slava posvećena Svetom Arhanđelu Mihailu, jednom od najvažnijih arhanđela u biblijskom predanju.

Sveti Arhanđeo Mihailo se smatra vođom vojske nebeske i zaštitnikom hrišćana. U Bibliji se više puta spominje njegovo ime i uloga u borbi protiv zla i zaštiti Božjeg naroda. On je poznat po svojoj hrabrosti, snazi i vernosti Bogu.

Crkveni kalendar 2023. decembar

Samo neki od najvažnijih praznika u hrišćanskoj pravoslavnoj veroispovesti za decembar:

• Slava Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar);

• • Slava Prepodobni Alimpije Stolpnik (09. decembar);
  • Slava Sveti apostol Andrej Prozvani (13. decembar);

• Slava Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski Čudotvorac (19. decembar) – Nikoljdan.

Slava Nikoljdan je jedna od najpoznatijih i najčešće slavljenih slava u Srbiji. Ova slava posvećena je Svetom Nikolaju, poznatom i kao Sveti Nikola, koji je bio biskup u 4. veku i jedan od najomiljenijih svetitelja u pravoslavlju.

Vavedenje Presvete Bogorodice se odnosi na događaj kada je Presveta Bogorodica, kao dete, bila unesena u hram u Jerusalimu kako bi posvetila svoj život Bogu.

Prema predanju, roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana, odveli su je u hram kada je imala tri godine. Ovaj čin predstavljao je predanost Bogu i posvećivanje Presvete Bogorodice za služenje u hramu.

Na dan Vavedenja, vernici posećuju crkve i manastire gde se obavljaju bogosluženja i liturgije posvećene ovom događaju. Slavi se ulazak Presvete Bogorodice u hram, a njeno posvećenje Bogu se smatra velikim duhovnim činom.

Tokom proslave Vavedenja, vernici izražavaju svoju veru, mole se i pevaju himne posvećene Presvetoj Bogorodici. Takođe se blagosiljaju žito (koljivo) i svećice, a vernici uzimaju deo blagoslovenog žita kao znak Božjeg blagoslova i zaštite.

Nadamo se da vam je tekst bio korsitan i da ste uživali u počnim pričama. Za još zanimljivih tekstova sa korisnim informacijama pratite naš sajt!