U svakodnevnoj praksi, ljudi se često odlučuju da drugima prenesu imovinu bez ikakve naknade, iz prijateljskih, porodičnih ili humanitarnih razloga. Ovakvi prenosi imovine pravno se regulišu kroz ugovor o poklonu, koji ima posebnu pravnu težinu i posledice.
Iako se poklanjanje može činiti kao jednostavan čin dobre volje, u stvarnosti ono zahteva poštovanje određenih pravnih pravila kako bi bio zakonit i bezbedan za sve učesnike. U ovom tekstu objasnićemo šta tačno predstavlja ugovor o poklonu.
Pravni značaj ugovora o poklonu
Ugovor o poklonu je pravni akt kojim jedan ugovarač (poklonodavac) bez naknade prenosi pravo svojine ili neku drugu imovinsku korist na drugog ugovarača (poklonoprimac). Da bi ovaj ugovor bio punovažan, mora da ispuni određene uslove koji su propisani Zakonom o obligacionim odnosima.
U praksi, najčešće se poklanjaju nepokretnosti (stanovi, kuće, zemljišta), ali ugovor o poklonu se može odnositi i na pokretnu imovinu poput vozila, novca, umetničkih dela ili drugih vrednosti. Bitno je znati da ovakav ugovor mora biti zaključen u pisanom obliku ako se poklanja nepokretnost, i mora biti overen kod javnog beležnika, što mu daje formu javne isprave.
Kada se radi o pravnoj sigurnosti i pravilnom sastavljanju ugovora, posebno ako se radi o poklonu nepokretnosti, savetuje se angažovanje pravnog stručnjaka. Ako vam je potreban iskusan advokat Novi Sad je mesto gde ga možete pronaći. On može biti od presudnog značaja kako bi se ceo proces odvijao u skladu sa zakonom, izbegle moguće greške i zaštitili interesi obe strane.
Poseban značaj ima okolnost da se ugovor o poklonu ne temelji na uzajamnosti, što znači da poklonoprimac nema nikakvu obavezu da nešto zauzvrat pruži poklonodavcu. Ovo pravno jednostrano davanje je razlog zašto zakon predviđa i posebne mere zaštite, kako za poklonodavca, tako i za treća lica.
Kada se ugovor o poklonu zaključuje?
Ugovor o poklonu se najčešće zaključuje kada jedna osoba želi da imovinu prenese na drugu osobu bez naknade, iz razloga koji mogu biti lične, porodične ili humanitarne prirode. Zaključenje ugovora se u pravilu obavlja dobrovoljno, ali postoje i situacije u kojima su ovakvi ugovori deo šireg planiranja, na primer kod sukcesije porodične imovine.
Važno je napomenuti da se ugovor može zaključiti i tokom života poklonodavca, što je najčešći slučaj, ali može biti i deo testamenta, iako tada više govorimo o poklonu sa dejstvom posle smrti, što je druga pravna kategorija. Tipični primeri su roditelji koji žele da unapred prenesu nekretninu na dete kako bi rešili stambeno pitanje ili olakšali nasledni postupak.
Ugovor se može zaključiti i iz sentimentalnih razloga, na primer, poklanjanje dragocenosti partneru ili prijatelju. U tim situacijama ugovor može biti jednostavniji, ali ukoliko se radi o vrednijoj imovini, i dalje je preporučljivo da se poštuju zakonske forme i obavezna overa.
Zaključenje ugovora o poklonu se savetuje i kada se želi pomoći nekome u teškoj situaciji (donacija), a da se sve obavi u skladu sa zakonom, čime se izbegavaju kasniji sporovi, posebno unutar porodice. Uz sve to, ugovor o poklonu može imati i poreske posledice, što je dodatni razlog za njegovo formalno regulisanje.
Poreski aspekti i prijava poklona
Ugovor o poklonu, osim što ima pravne, ima i poreske posledice. Poklon je oporeziv u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, ali visina poreza zavisi od srodničkog odnosa između poklonodavca i poklonoprimca. Najpovoljniji su uslovi za najbliže srodnike – roditelje, decu, bračne partnere – jer su oni najčešće oslobođeni plaćanja poreza.
Kod poklona između rodbine drugog reda ili između prijatelja, porez se naplaćuje u određenom procentu od tržišne vrednosti poklona. Iz tog razloga je važno da se ugovor prijavi nadležnoj poreskoj upravi, kao i da se vrednost imovine precizno proceni. U nekim slučajevima se angažuje i sudski veštak radi procene vrednosti, naročito kada su u pitanju nepokretnosti.
Neprijavljivanje ugovora o poklonu može dovesti do kazni, poreznog duga i drugih zakonskih posledica. Takođe, važno je naglasiti da se poreska obaveza ne može izbeći retroaktivnim tvrdnjama da je reč o zajmu ili drugom obliku prenosa.
Rizici i opoziv ugovora o poklonu
Iako deluje kao čin dobre volje, poklon nosi određene rizike, naročito za poklonodavca. Najveći među njima jeste mogućnost da poklonoprimac kasnije postane nemaran, nezahvalan ili čak neprijateljski nastrojen prema poklonodavcu. U takvim situacijama zakon predviđa mogućnost opoziva poklona.
Opoziv ugovora o poklonu može se zahtevati ako se poklonoprimac ogluši o dužnu zahvalnost, ako nanosi štetu poklonodavcu, ili ako se pojave ekonomske teškoće kod poklonodavca, zbog kojih bi zadržavanje poklona ugrozilo njegov opstanak. Takođe, poklon se može opozvati i ako su u trenutku zaključenja ugovora postojale okolnosti koje su bitno uticale na volju ugovarača (prevara ili prinuda).
Ugovorom se mogu predvideti dodatne zaštitne klauzule, kao što su pravo na opoziv bez navođenja razloga, uslovna poklonstva, ili vremenska ograničenja. Ove odredbe moraju biti jasno formulisane i usklađene sa važećim zakonom kako bi bile pravno održive.
Bez obzira da li poklanjate nepokretnost, novac ili dragocenosti, ključno je da ugovor bude sastavljen u skladu sa zakonom, pravilno overen i, po potrebi, prijavljen poreskim organima. Na taj način se obezbeđuje pravna sigurnost i za poklonodavca i za poklonoprimca. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.