Kada se preduzeća odlučuju za kupovinu novog viljuškara, jedno od najvažnijih pitanja koje se postavlja jeste koji model je isplativiji za dugoročno korišćenje, električni ili dizel?
Cena samog vozila je samo početak. Pravi troškovi se otkrivaju tek tokom eksploatacije, kada u obzir dođu održavanje, energija, rezervni delovi i radni vek mašine. Iako mnogi na prvu pomisle da je električni viljuškar skuplji zbog baterije, realnost je znatno složenija.
RAZLIKE IZMEĐU ELEKTRO I DIZEL VILJUŠKARA
Osnovna razlika između ova dva tipa viljuškara je u pogonu. Dizel modeli koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, dok elektro viljuškari rade pomoću baterija koje napajaju elektromotor.
To znači da su i sistemi koji se održavaju potpuno različiti. Kod dizel varijante treba redovno menjati ulje, filtere, gorivo i kontrolisati sistem izduvnih gasova. Električni modeli nemaju te komponente, ali zato zahtevaju pažnju kada je reč o bateriji i sistemu punjenja.
U praksi to znači da je kod dizel viljuškara više delova podložno habanju i kvarovima, dok su kod elektro modela troškovi ređi, ali povremeno veći, posebno ako dođe vreme za zamenu baterije.
TROŠKOVI REDOVNOG ODRŽAVANJA
Uobičajeni servis dizel viljuškara obuhvata zamenu motornog ulja, filtera za ulje, gorivo i vazduh, kao i provere rashladnog sistema i izduvnih cevi. Sve to se obavlja u redovnim intervalima, najčešće nakon svake 250 ili 500 radnih sati. Cena takvog servisa može biti znatna, posebno kod intenzivne upotrebe.
Kod elektro viljuškara, redovno održavanje je znatno jednostavnije. Nema potrebe za uljem, filterima ni složenim motorom. Servis obično podrazumeva proveru elektroinstalacija, motora, točkova i stanja baterije. Zbog manje pokretnih delova, šanse za kvar su manje, a i sama usluga servisiranja je kraća i jeftinija.
U proseku, električni viljuškar ima i do 30–50% niže godišnje troškove održavanja od dizel modela, pod uslovom da se koristi u skladu sa preporukama proizvođača.
UTICAJ BATERIJE NA TROŠKOVE ODRŽAVANJA
Glavni izdatak kod električnih viljuškara je baterija. Njena cena varira u zavisnosti od tipa – olovno-kiselinske su povoljnije, dok su litijum-jonske skuplje, ali imaju duži vek trajanja i manje zahtevaju održavanje.
Baterija se mora redovno puniti, čistiti i proveravati nivo elektrolita (kod olovno-kiselinskih). Ako se ne održava pravilno, može pretrpeti trajna oštećenja i izgubiti kapacitet. Kada dođe vreme za zamenu, trošak može biti značajan, ali se javlja tek nakon nekoliko godina korišćenja.
S druge strane, dizel viljuškar nema trošak baterije, ali ima konstantne izdatke za gorivo i servis motora. Kada se sve sabere, zamena baterije kod elektro modela često i dalje bude jeftinija od niza manjih, ali učestalih troškova koje dizel model ima tokom istog perioda.
POTROŠNJA ENERGIJE I GORIVA
Još jedan važan aspekt su troškovi energije. Električni viljuškari troše struju, dok dizel modeli zahtevaju gorivo koje je skuplje i čija cena varira. Na duži rok, električni pogon je značajno ekonomičniji – trošak po radnom satu može biti i dvostruko manji od dizel varijante.
Dodatna prednost električnih modela je to što ne emituju štetne gasove, pa su idealni za rad u zatvorenom prostoru. Dizel viljuškari zahtevaju dodatnu ventilaciju i ne mogu se koristiti u svim skladištima. Troškovi ventilacije i sigurnosnih sistema takođe spadaju u održavanje radnog okruženja i ne treba ih zanemariti.
UČESTALOST SERVISA I KVAROVA
Dizel viljuškari rade u zahtevnijim uslovima. Često na otvorenom, po kiši, snegu i prašini. Zbog toga su izloženi bržem habanju i češćim kvarovima. Zamenjuju se brtve, filteri, creva, a i sam motor zahteva redovne provere. Kod elektro viljuškara, ovi problemi gotovo da ne postoje.
Međutim, ako se električni viljuškar koristi previše intenzivno, bez adekvatnog vremena za punjenje i hlađenje baterije, može doći do pregrevanja i kraćeg veka trajanja baterije, što povećava troškove. Dakle, pravilna upotreba i redovna kontrola punjenja su ključni faktori koji utiču na to koliko će održavanje koštati.
ŽIVOTNI VEK I UKUPNI TROŠKOVI
Električni viljuškar ima duži životni vek motora i manju potrebu za zamenskim delovima. Jednom kupljena baterija može trajati 5 do 10 godina, u zavisnosti od tipa i načina upotrebe. Dizel modeli, iako izdržljivi, vremenom zahtevaju više intervencija na motoru i sistemu za sagorevanje.
Ukupni troškovi vlasništva (TCO – total cost of ownership) kod električnih viljuškara često budu i do 60% niži tokom pet godina korišćenja u odnosu na dizel modele. To je razlog zašto sve više kompanija prelazi na elektro pogon, naročito u zatvorenim proizvodnim i logističkim centrima.
INFRASTRUKTURA I USLOVI RADA
Važno je napomenuti da elektro viljuškar zahteva odgovarajuću infrastrukturu za punjenje. Potrebno je obezbediti prostor, punjače i eventualno ventilaciju za punionicu baterija. Ovi troškovi se javljaju na početku, ali se kasnije kompenzuju nižim troškovima energije i održavanja.
Dizel viljuškar ne zahteva dodatnu opremu za punjenje, ali traži skladištenje goriva i redovno snabdevanje, što takođe nosi svoje rizike i troškove.
KOJI VILJUŠKAR JE ISPLATIVIJI NA DUŽI ROK?
Kada se sve sabere, električni viljuškar ima niže ukupne troškove održavanja, ali zahteva veću početnu investiciju. Njegova prednost se pokazuje kroz godine rada, naročito ako se koristi u zatvorenim prostorima i u umerenim smenama.
Dizel viljuškar je skuplji za redovno održavanje, ali može biti bolji izbor za rad na otvorenom, u teškim uslovima ili kada je potrebna velika snaga i dug rad bez prekida za punjenje.