Depresija ne utiče samo na raspoloženje. Ona može promeniti način na koji osoba komunicira, doživljava sebe, reaguje na partnera i oseća potrebu za bliskošću. Upravo zato su depresija i intimnost tema o kojoj mnogi parovi teško razgovaraju, iako problemi u ovom delu odnosa mogu dodatno produbiti osećaj udaljenosti.
Kada jedan partner postane povučen, umoran i bezvoljan, druga strana često počinje da traži odgovor na pitanje šta se promenilo. Manjak nežnosti ili seksualne želje može se pogrešno protumačiti kao gubitak ljubavi, privlačnosti ili interesovanja za vezu.
U stvarnosti, depresija može značajno uticati na libido, samopouzdanje, energiju i želju za fizičkim kontaktom. Zato je važno da partneri nauče da razlikuju posledice emocionalnog stanja od stvarnih problema u njihovom odnosu.
Kako depresija utiče na intimnost i partnerski odnos
Depresija se kod svake osobe ispoljava drugačije. Neko može biti stalno umoran, neko razdražljiv, dok se drugi potpuno povlače iz svakodnevnih aktivnosti. Zajedničko im je to što često imaju manje energije za druženje, razgovor i intimnost.
To može stvoriti napetost u vezi, posebno ako partner ne razume šta se događa.
Bliskost u ovom periodu ne bi trebalo posmatrati kao obavezu. Mnogo je važnije ponovo uspostaviti osećaj sigurnosti i poverenja. Nekim parovima pomažu nežnost, otvoren razgovor o željama i postepeno vraćanje intimnosti bez pritiska.
Kada se partneri osećaju dovoljno sigurno da govore o svojim potrebama, mogu otvoriti i teme o kojima ranije nisu razgovarali. Nekome će to biti potreba za više nežnosti, drugome želja za promenom rutine, a pojedini parovi mogu zajedno istraživati šta im prija, pa čak i pogledati šta nudi neka online prodavnica za odrasle. Važno je samo da svaka odluka bude zajednička i da nijedna strana ne oseća obavezu ili pritisak.
Suština nije u pronalaženju brzog rešenja, već u vraćanju otvorenosti u odnos.
Zašto depresija često smanjuje seksualnu želju
Smanjen libido jedan je od problema koji se može javiti tokom depresivnog perioda.
Osoba može imati osećaj da nema energije ni za osnovne dnevne obaveze, pa seksualna želja prirodno pada u drugi plan. Uz to, depresija često utiče na sliku koju osoba ima o sebi.
Ako neko izgubi samopouzdanje, oseća se neprivlačno ili ima utisak da partneru predstavlja teret, teško će se potpuno opustiti u intimnom odnosu.
Određeni lekovi koji se koriste u terapiji depresije takođe kod nekih osoba mogu uticati na seksualnu želju ili seksualno funkcionisanje. Ako se takve promene pojave, o njima treba razgovarati sa lekarom koji vodi terapiju, bez samostalnog menjanja ili prekidanja lekova.
Kada partner povlačenje doživi kao odbijanje
Jedan od najčešćih problema nastaje kada partner ponašanje depresivne osobe shvati lično.
Povlačenje može izgledati kao ravnodušnost. Odbijanje fizičkog kontakta može izgledati kao gubitak privlačnosti, dok ćutanje može stvoriti osećaj da drugoj strani više nije stalo.
Tada se lako pojavljuju pitanja poput: „Da li me još voliš?“, „Da li sam ja problem?“ ili „Zašto više ne želiš da budeš blizu mene?“
Ako se ova pitanja pretvore u optuživanje, osoba koja se već suočava sa depresijom može osetiti još veću krivicu.
Mnogo je korisnije pokušati da se razume šta se iza određenog ponašanja krije.
Intimnost je mnogo više od seksualnog odnosa
U stabilnom partnerskom odnosu intimnost podrazumeva mnogo više od seksa.
Ona može biti zagrljaj, poljubac, držanje za ruke, razgovor pred spavanje ili zajedničko vreme provedeno bez telefona i drugih ometanja.
U periodima depresije upravo ovakvi oblici bliskosti mogu biti izuzetno važni.
Ako osoba nema želju za seksualnim odnosom, to ne znači da joj ne prija nežnost. Neretko upravo kontakt bez očekivanja pomaže da se postepeno vrati osećaj povezanosti.
Problem nastaje kada svaki dodir počne da nosi očekivanje da mora voditi ka nečemu više. Tada osoba koja nema dovoljno energije može početi da izbegava čak i običan zagrljaj.
Kako razgovarati o intimnosti bez svađe i pritiska
Razgovor o problemima u intimnom odnosu nije jednostavan ni kada nema depresije. Kada je jedan partner emocionalno iscrpljen, potrebno je još više pažnje.
Najbolje je izbegavati razgovore u trenutku ljutnje ili odmah nakon odbijanja bliskosti.
Umesto rečenice „Nikada više nemaš želju za mnom“, mnogo prirodnije i manje optužujuće zvuči: „Nedostaje mi naša bliskost i volela bih da razumem kako se osećaš.“
Cilj razgovora nije da jedna osoba dokaže da je u pravu, već da oba partnera razumeju šta se dešava.
Dobro je postavljati pitanja, ali i dati drugoj osobi dovoljno vremena da odgovori. Nekome je potrebno više vremena da objasni šta oseća, posebno ako se već dugo povlači u sebe.
Šta partner može da uradi kada druga osoba prolazi kroz depresiju
Podrška je važna, ali partner ne može sam izlečiti depresiju.
Ponekad želja da pomognemo dovodi do stalnog davanja saveta: „Moraš više da izlaziš“, „Misli pozitivnije“ ili „Samo se pokreni“.
Takve rečenice obično ne pomažu.
Mnogo korisnije može biti jednostavno pitanje: „Šta ti trenutno najviše treba od mene?“
Nekada je odgovor razgovor, nekada tišina, a nekada praktična pomoć u svakodnevnim obavezama.
Važno je i da partner koji pruža podršku ne zanemari sopstvene potrebe. Dugotrajna emocionalna iscrpljenost može pogoditi obe osobe u vezi.
Kada problem sa intimnošću traje duže
Ako nedostatak bliskosti traje mesecima, a partneri o tome gotovo uopšte ne razgovaraju, problem može postati mnogo veći nego na početku.
U tom trenutku se često pojavljuju ljutnja, nesigurnost i međusobna udaljenost.
Jedna osoba može prestati da inicira bilo kakvu bliskost zbog straha od odbijanja, dok druga može imati osećaj da se od nje stalno nešto očekuje.
Tada može pomoći razgovor sa stručnim licem. Individualna psihoterapija može pomoći osobi koja prolazi kroz depresiju, dok partnersko savetovanje može biti korisno kada je komunikacija u vezi ozbiljno narušena.
Strahovi koji partnerima otežavaju da otvoreno razgovaraju
Postoje brojni strahovi zbog kojih se problemi sa intimnošću dugo prećutkuju.
Jedna osoba može strahovati da više nije dovoljno privlačna. Druga se možda plaši da će iskren razgovor povrediti partnera ili izazvati još veću svađu.
Postoji i strah da će razgovor o seksualnim potrebama izgledati sebično kada se partner već suočava sa psihičkim problemima.
Međutim, ćutanje uglavnom ne rešava ništa. Ono samo ostavlja prostor za pogrešne pretpostavke.
Otvoren razgovor ne mora da počne velikim pitanjima. Ponekad je dovoljno reći: „Vidim da nam je teško i volela bih da možemo otvoreno da pričamo bez međusobnog okrivljavanja.“
Takva rečenica može biti prvi korak ka vraćanju poverenja.
Depresija ne mora da označi kraj bliskosti u vezi
Period depresije može predstavljati ozbiljan izazov za partnerski odnos, ali ne mora automatski značiti kraj emocionalne ili fizičke bliskosti.
Mnogo zavisi od toga kako partneri reaguju na promene.
Ako se povlačenje tumači isključivo kao odbacivanje, udaljenost se može povećavati. Ako postoji spremnost da se razgovara, postavljaju pitanja i poštuju granice, odnos može imati mnogo više prostora za oporavak.
Bliskost se nekada vraća postepeno. Prvo kroz razgovor, zatim kroz dodir, više zajedničkog vremena i osećaj da partneri ponovo mogu da budu iskreni jedno prema drugom.
Najvažnije je da depresija ne postane tema o kojoj se u vezi ćuti. Kada oba partnera razumeju da problem nije pitanje krivice, već stanje koje zahteva strpljenje, podršku i ponekad stručnu pomoć, lakše je sačuvati i odnos i bliskost.
Otvoren razgovor možda neće rešiti sve preko noći, ali može sprečiti da tišina, nesigurnost i pogrešna tumačenja postanu veći problem od onoga sa čim se par prvobitno suočavao.