Leto se često povezuje sa boravkom na otvorenom, visokim temperaturama i češćim korišćenjem klima-uređaja. Međutim, za osobe sklone alergijama ovaj period može doneti pojačano kijanje, zapušen nos, suzenje očiju, svrab kože, kašalj i osećaj otežanog disanja. Razlog nisu samo polen i biljke koje cvetaju tokom toplijih meseci. Tegobe mogu pogoršati i prašina, grinje, buđ, vlaga, nečisti filteri klima-uređaja i nagle promene temperature.
Mnogi ljudi primete da im simptomi postaju izraženiji nakon dužeg boravka u klimatizovanoj prostoriji. To ne znači da je klima-uređaj sam po sebi uzrok alergije. Problem najčešće nastaje kada uređaj nije redovno održavan, kada se prostorije nedovoljno provetravaju ili kada se u nameštaju, tepisima i zavesama zadržavaju prašina i drugi alergeni.
Pravilno čišćenje doma, održavanje klima-uređaja i kontrola vlažnosti vazduha mogu znatno smanjiti prisustvo iritirajućih čestica. Važno je prepoznati šta pogoršava simptome i reagovati pre nego što svakodnevne tegobe počnu da ometaju spavanje, koncentraciju i normalne aktivnosti.
Prašina i grinje ostaju skrivene u nameštaju
Tokom leta prozori su često otvoreni, pa u prostorije ulaze polen, čestice iz saobraćaja i ulična prašina. Kada se tome dodaju grinje, dlake kućnih ljubimaca i sitne čestice kože, tapacirani nameštaj, dušeci, tepisi i jastuci mogu postati mesta na kojima se alergeni dugo zadržavaju.
Površinsko usisavanje uklanja deo nečistoća, ali ne dopire uvek do dubljih slojeva. Kada su tegobe učestale, profesionalan servis za dubinsko pranje nameštaja može pomoći da se iz tkanine uklone nataložena prašina, mrlje i značajan deo nečistoća koje nije moguće odstraniti redovnim čišćenjem.
Posebnu pažnju treba posvetiti:
- dušecima i naddušecima,
- ugaonim garniturama i foteljama,
- jastucima i prekrivačima,
- tepisima i stazama,
- zavesama i dekorativnom tekstilu,
- krevetima i nameštaju na kojem borave ljubimci.
Posteljinu je poželjno prati redovno, na temperaturi koju materijal dozvoljava, dok nepotrebne ukrasne jastuke i teške prekrivače tokom leta treba skloniti. Što je manje površina na kojima se skuplja prašina, lakše je održavati čist vazduh u domu.
Nečista klima može širiti iritanse kroz prostoriju
Klima-uređaj uvlači vazduh iz prostorije, hladi ga i ponovo vraća u prostor. Ako su filteri puni prašine, uređaj može raznositi sitne čestice svaki put kada se uključi. U unutrašnjoj jedinici mogu se zadržavati vlaga, prašina i neprijatni mirisi, naročito kada uređaj dugo nije čišćen.
Kod osetljivih osoba boravak u takvoj prostoriji može izazvati ili pogoršati kijanje, svrab nosa, peckanje očiju i nadražaj grla. Posebno su osetljivi ljudi koji već imaju alergijski rinitis, astmu ili česte probleme sa sinusima.
Filtere treba čistiti prema uputstvu proizvođača, a stručni servis obavljati redovno, najbolje pre perioda intenzivnog korišćenja. Samostalno pranje dostupnih filtera jeste korisno, ali ne može zameniti čišćenje izmenjivača, ventilatora, kadice za kondenzat i drugih unutrašnjih delova uređaja.
Znakovi da klima zahteva pregled mogu biti:
- neprijatan miris nakon uključivanja,
- slabije hlađenje,
- povećana buka,
- kapanje vode,
- vidljiva prašina na otvorima,
- pogoršanje tegoba tokom njenog rada.
Redovno održavanje važno je i zbog efikasnosti uređaja. Čista klima lakše hladi prostoriju, troši manje energije i ne mora da radi pod velikim opterećenjem.
Prevelika razlika u temperaturi iritira disajne puteve
Ulazak iz spoljašnje vrućine u veoma hladnu prostoriju može izazvati naglu reakciju disajnih puteva. Hladan i suv vazduh može isušiti sluzokožu nosa i grla, zbog čega ona postaje osetljivija na prašinu, polen i druge iritanse.
Kod osoba sa alergijama mogu se javiti pojačano curenje nosa, kašalj, grebanje u grlu ili osećaj zapušenosti. Problem je izraženiji kada klima duva direktno u lice, vrat ili telo.
Temperaturu treba podesiti tako da razlika između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha ne bude neprijatno velika. Nije potrebno prostor pretvoriti u hladnu zonu da bi boravak bio prijatan. Umereno hlađenje, ravnomerno strujanje vazduha i izbegavanje direktnog duvanja obično pružaju veću udobnost.
Tokom noći treba posebno paziti da hladan vazduh ne bude usmeren ka krevetu. Ventilator unutrašnje jedinice može se podesiti na manju brzinu, dok se temperatura može postepeno povećati nakon što se prostor rashladi.
Buđ se razvija tamo gde se zadržava vlaga
Buđ se najčešće pojavljuje u vlažnim, slabo provetrenim i hladnijim delovima doma. Može se razviti iza ormara, uz spoljne zidove, oko prozora, u kupatilu, podrumu ili na mestu gde postoji curenje vode.
Spore buđi dospevaju u vazduh i mogu izazvati kijanje, zapušen nos, kašalj, svrab očiju i pogoršanje postojećih respiratornih problema. Nekada se buđ ne vidi odmah, ali je na njeno prisustvo moguće posumnjati zbog mirisa vlage, ljuštenja boje ili tamnih promena na zidovima.
Samo brisanje površine nije dovoljno ako se ne ukloni uzrok. Potrebno je proveriti:
- da li negde curi voda,
- postoji li kondenzacija,
- da li nameštaj stoji preblizu hladnom zidu,
- da li prostor ima dovoljnu ventilaciju,
- da li se veš suši u zatvorenoj sobi,
- da li klima pravilno odvodi kondenzat.
Manja površinska promena može se sanirati odgovarajućim sredstvima uz zaštitu kože i disajnih puteva. Kada je zahvaćen veći deo zida, kada se buđ vraća ili postoji problem sa izolacijom i vlagom, potrebno je angažovati stručnjake.
Zatvoreni prozori povećavaju koncentraciju alergena
Kada klima radi, ljudi često drže prozore zatvorenim tokom celog dana. Tako se sprečava ulazak toplog vazduha, ali se istovremeno u prostoru mogu zadržavati prašina, mirisi, hemijska isparenja i vlaga.
Kratko i intenzivno provetravanje korisnije je od držanja prozora stalno odškrinutim tokom najtoplijeg dela dana. Prostorije se mogu provetriti rano ujutru ili kasnije uveče, kada je spoljna temperatura niža. Osobe alergične na polen treba da prate kada je njegova koncentracija najveća i tome prilagode provetravanje.
Posle provetravanja može se uključiti klima kako bi rashladila prostor, ali prozore tada treba zatvoriti. Time se izbegava nepotrebno opterećenje uređaja i stalni ulazak toplog vazduha.
U domu je korisno redovno brisati prašinu vlažnom krpom, jer suvo brisanje podiže čestice u vazduh. Podove treba usisavati i prati, naročito u hodniku i prostorijama kroz koje se često prolazi u obući.
Dlake ljubimaca i polen dodatno opterećuju prostor
Kućni ljubimci tokom boravka napolju na dlaci mogu uneti polen, prašinu i sitne biljne čestice. Kod ljudi koji imaju alergiju simptome ne mora izazvati sama dlaka, već proteini iz peruti, pljuvačke i drugih izlučevina životinje.
Nakon šetnje korisno je obrisati šape i dlaku ljubimca, posebno ako boravi na krevetu ili garnituri. Njegov ležaj treba redovno prati, a prostor u kojem najčešće boravi češće usisavati.
I ljudi na odeći i kosi unose alergene spolja. Presvlačenje nakon povratka kući i tuširanje pre spavanja mogu smanjiti količinu polena koja dospeva na posteljinu. Odeću koja je nošena napolju ne treba ostavljati na krevetu.
Veš sušen na otvorenom može prikupiti polen, naročito tokom dana sa visokom koncentracijom alergena. Osobe koje imaju izražene tegobe mogu u takvim periodima sušiti posteljinu i garderobu u zatvorenom, uz dobru ventilaciju ili uređaj za sušenje.
Prečišćivači i odvlaživači mogu biti korisna dopuna
Prečišćivač vazduha sa odgovarajućim filterom može pomoći u smanjenju količine sitnih čestica koje lebde u prostoriji. Ipak, on ne može zameniti čišćenje nameštaja, pranje posteljine, uklanjanje buđi i održavanje klima-uređaja.
U prostorima sa povišenom vlagom može biti koristan odvlaživač. Kontrolisana vlažnost otežava razvoj buđi i razmnožavanje grinja, ali vazduh ne treba ni previše isušiti. Veoma suv vazduh može dodatno iritirati nos, oči i grlo.
Prilikom izbora uređaja treba uzeti u obzir veličinu prostorije, kapacitet i cenu zamenskih filtera. Filteri se moraju redovno menjati, jer zaprljan uređaj gubi efikasnost.
Najbolji rezultat postiže se kada se tehnološka rešenja kombinuju sa osnovnim navikama: redovnim čišćenjem, kontrolom vlage, pravilnim provetravanjem i održavanjem klima-uređaja.
Čist prostor doprinosi boljem kvalitetu života
Alergijske tegobe nisu samo prolazna neprijatnost. Učestalo kijanje, svrab, zapušen nos i kašalj mogu pokvariti san, smanjiti koncentraciju i otežati obavljanje svakodnevnih obaveza. Zbog toga održavanje prostora direktno utiče na kvalitet života, naročito kod dece, starijih osoba i ljudi sa hroničnim respiratornim problemima.
Korisno je napraviti jednostavan plan održavanja:
- filtere klime pregledati i čistiti redovno,
- servis uređaja zakazati pre sezone hlađenja,
- posteljinu prati jednom nedeljno ili prema potrebi,
- dušeke i tapacirani nameštaj povremeno dubinski očistiti,
- vlagu i buđ rešavati čim se primete,
- površine brisati vlažnom krpom,
- prostorije kratko i efikasno provetravati.
Važno je pratiti i kada se simptomi pojavljuju. Ako su izraženiji u određenoj sobi ili nakon uključivanja klime, to može ukazati na izvor problema u prostoru.
Kada simptomi zahtevaju dodatnu pažnju
Blage tegobe često se mogu ublažiti smanjenjem izloženosti alergenima i održavanjem čistog prostora. Ipak, učestali ili jaki simptomi ne treba da se pripisuju samo klimi, prašini ili buđi bez odgovarajuće procene.
Lekaru se treba obratiti ako tegobe traju duže, ponavljaju se svake sezone ili značajno ometaju spavanje i svakodnevni život. Posebnu pažnju zahtevaju otežano disanje, sviranje u grudima, stezanje u grudima i naglo pogoršanje kašlja.
Klima-uređaj može učiniti leto mnogo prijatnijim, ali samo kada se pravilno koristi i redovno održava. Kombinovanjem umerenog hlađenja, čistih filtera, uklanjanja prašine i kontrole vlage moguće je znatno smanjiti iritanse u domu.
Cilj nije izbegavanje klima-uređaja, već stvaranje zdravijeg i prijatnijeg prostora. Čist vazduh, uredan nameštaj, odsustvo buđi i dobra ventilacija omogućavaju da se u rashlađenoj prostoriji boravi bez nepotrebnog pogoršanja alergijskih tegoba.