Радио Беседа уживо

Актуелно Емисије
Одложено слушање
Архива
Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина... само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. Термини емитовања: Петак у 16ч (премијерно) и уторак у 10ч (реприза).

Султанија Мара Бранковић - други део

Султанија Мара Бранковић много је волела свог пасторка Мехмеда, дете које јој је Бог на известан начин даривао. Мара је Мехмеда волела чак и када је постао страшни Фатих. А он, окрутни Освајач, вероломан и свиреп, гајио је дубоко поштовање и нежност према "првој међу хришћанским племкињама, мојој милој мајци Деспини Хатун". Његова љубав заварала је толике француске и италијанске путописце и саме турске хроничаре који повероваше да га је Мара заиста под својим срцем носила 9 месеци. Вратила се Мара из Србије у Турску. Отишла у Једрене на двор вољеног пасторка, који ју је примио с пуно поштовања. Даривао јој је бројне поседе, који су јој омогућили да живи слободно и достојанствено. Двор у Јежеву постао је стециште бројних хришћана, ту је Мара школовала девојке да постану монахиње, ту је издавала повеље светогорским манастирима. Млечани и Дубровчани су знали за Мехмедову љубав према помајци, зато су јој се обраћали сваки пут када је требало решавати важна питања. А она, мудра и достојанствена, никада није изневерила Мехмедово поверење. У овој емисији говоримо о њеним односима са светогорцима и цариградским патријарсима, о томе како је утицала на избор васељенског патријарха Дионисија I. О томе како је помагала хришћане поштујући обичаје исламског света. О томе како је повратила депозит београдског митрополита Григорија чуван у Дубровнику. И како је ступила на Свету Гору носећи дарове Света три Краља. Када се страшни Фатих упокојио, његов син Бајазит II, Марин унук по срцу, изјавио је: "понос хришћанског народа, моја дадиља госпођа царица - нека је вечна њена честитост". Заложио се тада млади Бајазит за права Хиландара, који се борио за своје пашњаке. Као зрела жена Мара је одабрала Турску и породицу која јој у раној младости беше наметнута. Упокојила се на Крстовдан, 14. септембра 1489, спокојна јер је за два света, којима је подједнако припадала, чинила најбоље што је умела, док су њеном племенитом душом одзвањала црквена звона.
4.8.2019.

str.9502
Жене српских владара Детаљније


Јелена Драгаш - последња ромејска царица

Емисија о српској принцези из породице Драгаш, супрузи ромејског цара Манојла II Палеолога и мајци последњих ромејских царева Јована VIII Палеолога и Константина XI. Њен отац био је Константин Драгаш, млађи син севастократора Дејана, господара северо-источне Македоније, који се налазио међу најугледнијим српским великашима из времена Душановог царства. Јелена је била једна од ретких царица словенског и једина српског порекла, која је готово шест деценија била на цариградском престолу. Њен супруг, најплеменитији автократор Манојло II Палеолог (у монаштву Матеј), био је надалеко познат по својој учености и образовању. Професор канонског права са Оксфорда, Адам из Уска, поводом Манојловог доласка на двор Хенрија IV забележио је следеће размишљање: „Како је тужно што су овог великог хришћанског владара Сарацени нагнали с крајњег Истока до ових западних острва да потражи помоћ против њих". И сама Јелена (у монаштву Ипомонија) била je украшена сваком врлином, а понајвише благошћу и смирењем. Међу житељима Константинопоља уживала је изузетно и неподељено поштовање. Јелена и Манојло имали су десеторо деце, од којих им се чак седморо упокојило. Након што је сахранила и свог најстаријег сина, последњег ромејског цара, Јелена се упокојила 1450. године. Њене мошти чувају се у манастиру Светог Патапија у Лутракију на Пелопонезу.
8.7.2019.

str.9456
Жене српских владара Детаљније


Највољенија српска владарка – кнегиња Милица Хребељановић, потоња монахиња Јевгенија и схимонахиња Јефросинија

Кнегиња Милица рођена је 1335. године, у време владавине цара Душана. Била је пореклом из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан, праунук славног Стефана Немање. Милица је често боравила на царском двору, где је и упознала свог будућег мужа, Лазара Хребељановића, српског кнеза, за кога се удала 1353. године. Као хришћанка, Милица је, према сведочењу биографа, била "сваким врлинама украшена, благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена". У новој емисији циклуса Жене српских владара чујте зашто је Милица сматрана највољенијом српском владарком, како је на власт у Србији дошао Лазар Хребељановић, о Косовској бици и њеним последицама, као и о бројним врлинама, делима и заслугама кнегиње Милице које су оставиле дубок траг у памћењу српског народа.
4.6.2019.

str.9340
Жене српских владара Детаљније


Краљица Каталина - супруга краља Драгутина и снаха краљице Јелене Анжујске

Каталина је била угарска принцеза и српска краљица, супруга краља Драгутина, који је владао Сремом од 1286. године до 1316. године. Током владавине Стефан Драгутин је од Угара добио на поклон град Београд. Каталина је прва српска краљица чија је престоница била у Београду. У духу традиције Немањића, и она је са својим супругом подизала и обнављања православне цркве и манастире. Њихове задужбине су: Грнчарица, Папраћа код Зворника, Рача код Дрине, Тавна, Ловница, Црква Светог Николе на Озрену, Црква Светог Ахилија у Ариљу, као и манастир Тронаша, у којем се вековима касније описмењавао Вук Стефановић Караџић.
26.4.2019.

str.9243
Жене српских владара Детаљније


Aна Немањић

У трећој емисији циклуса Жене српских владара говоримо о најзначајнијих жени средњовековне Србије, супрузи утемељивача српске државе, Стефана Немање, мајци оснивача самосталне Српске Цркве, Светог Саве, као и мајци првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Реч је о знаменитој Ани Немањић, потоњој монахињи Анастасији.
15.3.2019.

str.8881
Жене српских владара Детаљније


Султанија Мара Бранковић - жена уткана у архетипске светове источног хришћанства и ислама

Ова емисија приповест је о Мари Бранковић, старијој кћери деспота Ђурђа и Проклете Јерине. Шапатом се проносило да су је родитељи обећали султану Мурату II у тренутку када су започињали градњу Смедерева. Њој беше тек 10 лета. Тако је њена жртва узидана у темеље нове српске престонице, колоса изниклог усред равнице, на месту где се Језава улива у Дунав, одакле поглед допире далеко ка панонским недогледима и балканском горју. Чудни сватови извели су Мару из родитељског дома пред крај лета 1436. На неизвесно путовање испратили су је браћа Гргур и Стефан, многобројни хришћани, дубровачки и млетачки трговци и поклисари који се затекоше у Смедереву. Хитала је Мара ка једној другој престоници носећи будућем супругу товаре блага и Топлицу и Дубочицу у мираз. У Једрену је Мурат дочекао с почастима. Данима су трајале свадбене свечаности у част његове супруге хришћанке. Много година касније, наричићу над одром њеног оца, непознати песник не без горчине закључио је да је Мара "потрошила лепоту и време тела..." Као кћер угледног владара била је унапред осуђена на бездетност, јер су султанима децу рађале само робиње, жене ниског порекла. Њена жртва смедеревском граду беше налик жртви младе Гојковице. Овог пута завирићемо у харемске одаје и покушати да објаснимо како је Мара, лепа и образована, ипак омилела султану слабо наклоњеном женским чарима. Долазимо до тренутка великог рата у чијем је вихору деспотовина на неколико година ишчезла с лица земље, а Гргур и Стефан ослепљени жеженим гвожђем баш на Васкрс. Упознајемо се с првим Мариним дипломатским посредовањима и успесима приликом обнове деспотовине. Пратимо је у првим годинама њеног удовиштва. Повратак у Србију није јој донео очекивани мир. Турска је у неком тренутку постала њен трајни избор и уточиште...
4.8.2019.

str.9501
Жене српских владара Детаљније


Jeлена Балшић - кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице, други део

У другом делу емисије о кћерки кнеза Лазара и кнегиње Милице, Јелени Балшић, настављамо са представљањем ове жени велике снаге, изразите лепоте и бритког ума. Представљамо вам госпођу Лену, како су је у народу звали, као вољену супругу босанског војводе Сандаља Хранића, али у исто време и ожалошћену мајку која сахрањује унука и сина јединца Балшу III, губи брата деспота Стефана Лазаревића, а потом и супруга. Након његовог упокојења, она се враћа у Зету, у крајеве у којима је живела као млада невеста, повлачи се на воде Скадарског језера, где обнавља цркву Светог Ђорђа и подиже своју гробну цркву посвећену Пресветој Богородици. У тој цркви се молила, тиховала, стварала књижевна дела, дописивала са Никоном Јерусалимцем; ту је пребивала у свету монаха исихаста, ту је саставила своју опоруку и ту је последњи пут настојала да заштити сестру Деспину и унуке Јелену и Теодору. Упокојила се у Зети 1443.године.
1.7.2019.

str.9455
Жене српских владара Детаљније


Јелена Мрњавчевић - монахиња Јефимија, прва српска песникиња

Јелена Мрњавћевић је била кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне и жена деспота Угљеше Мрњавчевића. После погибије супруга у Маричкој бици 1371. године, замонашила се и прешла у Србију на двор кнеза Лазара, где је била очевидац косовског страдања и уједно велика подршка кнегињи Милици. Монахиња Јефимија сматра се првом српком песникињом. Њена књижевна дела су најзначајнија дела српске књижевности средњег века. Први од њих Туга за младенцем Угљешом, уписан је у двоструку дрвену иконицу, даровану манастиру Хиландару. Други Јефимијин запис на завеси за царске двери Запис на Хиландарској завеси, намењен поново Саборној цркви у Хиландару, извезен је златном и сребрном жицом и свиленим концем. И, коначно, у време непосредно пред битку код Ангоре, када су Стефан и Вук Лазаревић као Бајазитови вазали отишли преко мора да се боре, Јефимија је саставила Похвалу кнезу Лазару. Извезена је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог кнеза Лазара, намењен манастиру Раваници. Претпоставља се да га је извезла у манастиру Љубостињи, где је, по предању, и сахрањена, заједно са кнегињом Милицом.
30.5.2019.

str.9295
Жене српских владара Детаљније


Краљица Јелена Анжујска

Света краљица Jелена, у народу звана Анжујска, једна је од најзагонетнијих личности свеколике наше прошлости, која је оставила велики печат на историјским, културним и уметничким приликама средњовековне Србије. Била је супруга краља Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина.
8.4.2019.

str.9014
Жене српских владара Детаљније


Рашанке из династије Вукановића

У другој емисији циклуса Жене српских владара испредамо приче о двема кћерима и једној унуци рашког великог жупана Уроша I, од рода Вукановића. Водимо вас на угарски двор у Будим, у моравски град Знојмо, стижемо до Прага, Пољске и Регенсбурга да бисмо се спустили до густих шума Штајерске и древне бенедиктинске опатије Адмонт. Представљамо вам животе угарске краљице Јелене, моравске кнегиње Марије и принцезе Софије, која је у једном тренутка могла да постане римско-немачка царица...
12.3.2019.

str.8873
Жене српских владара Детаљније


Ирина Кантакузин - Проклета Јерина (други део)

Други део емисије о Ирини Кантакузин, племенитој Гркињи, животној сапутници деспота Ђурђа Бранковића. Родом из Солуна, од царскога рода Кантакузина, двадесетак година млађа од Ђурђа, Ирина је показала зачуђујућу стаменост и прибраност у суочавању са најтежим животним недаћама. Доживела је смрт најстаријег сина Теодора, ослепљење млађих синова Гргура и Стефана, смрт троје унука, злосрећну судбину својих кћери султаније Маре и Катарине Цељске и напослетку нечовечни поступак најмлађег сина Лазара и снахе деспотице Јелене Палеолог, која је у Србију и дошла по њеном избору. Гледала је како се њен грчки свет урушава без икакве наде у васкрсење земаљског сјаја и некадашње моћи. Упркос несрећи која је обележила већи део њеног живота, она је прибрано стајала уз свога супруга. Градила је Смедерево, камени колос у равници на ушћу Језаве у Дунав, на размеђу светова, с вертикалом ка небесима. Но, њене жртве савременици и потомци лоше су протумачили назвавши је проклетом Јерином. Деспотица Ирина Кантакузин - чинила је колико беше у њеној моћи за добробит српског народа и његове државе на заласку.
25.7.2019.

str.9487
Жене српских владара Детаљније


Јелена Балшић - кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице

У новој емисији Жене српских владара водимо вас у Зету и славни град Улцињ, на двор и поседе Балшића. Упознајемо вас са Јеленом Балшић, једном од кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице, која је од родитеља наследила многе особине и добро васпитање, док се уз тетку Јефимију образовала и припремала за животни пут пун успона и падова, радости и жалости, чудесних преокрета и изненадних повлачења у осаму. У првој епизоди говоримо вам о младој Јелени, супрузи Ђурђа II Страцимировића Балшића, о њеном прераном удовишту, невољама са Млечанима и Османлијама, прегањањима са Дубровчанима и Которанима, сналажењима у безизлазним ситуацијама. Уводимо вас у одаје Дуждеве палате у Венецији где је Јелена преговарала о судбини свога јединца Балше III и судбини Зете. Својом речитошћу, образовањем, дипломатским тактом и одлучношћу засенила је многе млетачке патриције, сенаторе и стране дипломате, њихове госте, премда су примећивали да је веома сиромашна. Али она се није дала обесхрабрити. Напослетку откривамо вам како се једно огорчено непријатељство претворило у љубав и срећу која је потрајала до краја живота босанског војводе Сандаља Хранића.
25.6.2019.

str.9424
Жене српских владара Детаљније


Јелена - супруга цара Душана

Jелена Страцимировић-Немањић је била бугарска племкиња и српска краљица, а потом и царица, супруга Стефана Душана и мајка цара Уроша. Царица Јелена била је жена изузетних способности, вешт дипломата, љубитељ добрих књига, интелектуалац изразите гркофилске оријентације, што јој није сметало да негује и развија бугарске и српске традиције. Побожна, православна, христољубива и човекољубива, представила се у миру као монахиња Јелисавета у својој задужбини манастиру Матејчи код Куманова, примивши пред смрт велики монашки образ са именом Евгенија. Њена света десна рука чува се у манастиру Савини у Боки Которској, а њено свето име унето је и у стихиру српским светитељима и просветитељима.
28.5.2019.

str.9292
Жене српских владара Детаљније


Aна Анђео, Болеслава и Јелена Анжујска

У петој емисији серијала о знаменитим женама које су обележиле српски средњи век говоримо о снахама Првовенчаног краља српског Стефана, супругама његових синова Радослава, Владислава и Уроша I. Реч је о Гркињи Ани Анђео, Бугарки Болеслави отмених манира и велике упорности и краљици Јелени, танкоћутној и свеприсутној невести тајанственог порекла.
6.4.2019.

str.9013
Жене српских владара Детаљније


Жене српских владара – кнегиња Косара, краљица Јаквинта и кнегиња Десислава

Послушајте прву у низу емисија новог циклуса на радију Беседи, који је посвећен српским владаркама, од времена древне Дукље, па све до коначног пада Деспотовине. У првој емисији говоримио о кнегињи Косари, супрузи првог српског светитеља, Јована Владимира, затим о краљици Јаквинти, супрузи дукљанског краља Бодина и о кнегињи Десислави, супрузи последњег дукљанског кнеза Михајла. Пред вама су занимљиве и веома поучне животне приче о почецима националне прошлости, исприповедане кроз личности и историјку заоставштину наших првих владарки.
8.3.2019.

str.8861
Жене српских владара Детаљније


Ирина Кантакузин - Проклета Јерина (први део)

Бранковићи представљају последњу српску средњовековну династију, која је на историјској позорници играла запажену улогу готово пуна два столећа, од прве половине XIV до првих деценија XVI века. У данашњој емисији говоримо о српској деспотици, пореклом Гркињи, из породице Кантакузина, жени деспота Ђурђа Бранковића, а мајци Теодора, Гргура , султаније Маре, Катарине, Стефана и Лазара Бранковића. Ово је жена за коју је везан један мит садржан у тези да је за епохални крах средњовековног друштва и државе српског етничког колективитета одговорна управо она, па нам је, у односу на њен живот, вероватно познатији њен надимак - проклета Јерина. Колико је овај мит тачан послушајте у новом издању емисије Жене српских владара.
12.7.2019.

str.9467
Жене српских владара Детаљније


Духовни портрет кнегиње Милице и живот њене кћерке Оливере

У другој половини четрнаестог века, након Косовског боја, Србија се нашла између две велике силе оног доба Мађарске и Турске, према којој је била у вазалском односу. У таквој незавидној ситуацији, а после погибије супруга, народ је водила највољенија српска кнегиња Милица. У дванестој емисији циклуса Жене српских владара представљамо вам њен духовни портрет, књижевна дела и монашки пут, а потом говоримо и о Миличиној и Лазаревој кћерки Оливери, вољеној супрузи султана Бајазита I.
14.6.2019.

str.9393
Жене српских владара Детаљније


Симонида Немањић - најмлађа српска краљица

Симонида Немањић била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и супруга светог српског краља Милутина, оца светог краља Стефана Дечанског и деде Душана Силног. Њихов брак представљао је гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије. Симонида се упокојила после 1345. године као монахиња. Њена фреска из 1320. године налази се у манастиру Грачаница и сматра се једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Необичан живот и лепота ове српске краљице били су инспирација многим уметницима.
14.5.2019.

str.9244
Жене српских владара Детаљније


Eвдокија Анђео и Ана Дандоло

У четвртој емисији серијала о знаменитим женама Средњег века говоримо о царској кћери Евдокији Анђео и Венецијанки Ани Дандоло, унуци Енрика Дандола, једног од највећих дуждева Средњега века, инспиратора Четвртог крсташког похода и зачетника млетачке империје на Леванту. Евдокија и Ана биле су прва и трећа супруга великог жупана Стефана Немањића, Првовенчаног српског краља.
22.3.2019.

str.8906
Жене српских владара Детаљније


Најава серијала


18.2.2019.

str.8788
Жене српских владара Детаљније



Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs