Радио Беседа уживо
Тренутно на програму:
Епархија бачка О нама Контакт-редакција Установе Епархије бачке
РТВ СПЦ
Актуелно Емисије
Одложено слушање
Програмска схема Архива Информативна служба
Пријем вести
Први светски рат био је до тада највећи ратни сукоб у историји. У њему су учествовале 33 земље, а погунуло је 12 милиона људи, уз огромна материјална разарања. Овај рат може се посматрати као последица поремећаја равнотеже снага на светском нивоу и жеље за проширењем постојећих државних граница. У емисији Сведочанства о Великом рату говоримо о историјским приликама пре избијања Првог светског рата на светском и локалном нивоу, значајним биткама, као и знаменитим личностима којe су овај рат обележили: Петру Првом Карађорђевићу, Николи Пашићу, Радомиру Путнику, Степи Степановићу, Живојину Мишићу, Милунки Савић, Момчилу Гаврићу... Наши гости су чланови Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године.

Солунски фронт – једна од најважнијих страница српске историје

За Србе и савезнике, Солун је у Првом светском рату био последња станица пред ослобађање од непријатеља. Резултат пробоја Солунског фронта, након сјајних стратегијских успеха српске војске, била је капитулација Бугарске, убрзо Аустро-Угарске, а затим и Немачке, чиме је завршен Велики рат. Српска војска је, након пробоја Солунског фронта, ослободила Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Борба Србије за слободу 1914-1918. године представља, како по поднетим жртвама, тако и по оствареним резултатима, гигантско војевање једне мале земље против много надмоћнијег непријатеља и пример несебичног жртвовања за своју слободу и слободу своје браће. Нека је вечна слава и хвала славним прецима! О пробоју Солунског фронта говорио је Стефан Гавриловић, члан Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године.
17.10.2018.

str.8299
Сведочанства о Великом рату Детаљније


КРАЉ ПЕТАР ОСЛОБОДИЛАЦ

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ). О краљу Петру, у емисији Сведочанства о Великом рату, говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. године.
8.6.2018.

str.7809
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Српски добровољци у Великом рату – друга емисија

Уочи Првог светског рата у Америци је живело око 45000 Срба, махом са простора ондашње Аустроугарске. Већ у првим недељама рата, српској војсци се прикључио Анто Дедијер са 40 добровољаца, Срба пореклом из Херцеговине. На насловној страни, Политика је 27. јула 1914. објавила вест са насловом Преко мора... "Из Њујорка кренуло је парабродима Звезда и Европа пет хиљада Срба и Хрвата који хитају као добровољци у Србију..." До краја рата у јединицама српске војске борило се око 10000 добровољаца из Америке. О српским ратним добровољцима из Америке , о борбама на Добруџи, као и о одреду знаменитог Војводе Вука (Војина Поповића) говориo je доктор историјских наука и књижевник Милан Мицић.
28.4.2018.

str.7577
Сведочанства о Великом рату Детаљније


КОЛУБАРСКА ИЛИ СУВОБОРСКА БИТКА

У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем, наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима. Најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату - 16. новембар 1914. године. У емисији Сведочанства о Великом рату говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912-1920. године.
16.3.2018.

str.7446
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Мојковачка битка

Војничком победом и резултатима Мојковачка битка зрачи својом славом у нашем историјском летопису. Узвишеним чином свесног жртвовања подвизи црногорске војске досегли су до сјаја легенде и висине косовког мита. Мојковачка битка је вођена од 6. јануарa до 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење Војске Краљевине Србије ка Јадранском мору. Војском Краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција војске Караљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. О Мојковачкој бици говорио је историчар Стефан Гавриловић.
19.2.2018.

str.7328
Сведочанства о Великом рату Детаљније


ПОБЕДА ДАВИДА НАД ГОЛИЈАТОМ

У извештају о поразу аустроугарске војске у бици на Церу, аустријски новинар Ервин Киш је написао: “Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници... Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”. Неповољан стратешки положај, исцрпљеност балканским ратовима као и знатно мања количина муниције, нису спречили српску војску да однесе прву и једну од најславнијих победа у Првом светском рату, победу на Церу. Љубав према отаџбини, сложност и храброст српских војника, као и генијални стратешки план генерала Степе Степановића, допринели су да Краљевина Србија пређе из стратегијске одбране у контраофанзиву, и оствари победу која је задивила цео свет. На ову тему говори господин Горан Максимовић, члан Удружења ратних потомака Србије од 1912. до 1920. године.
12.1.2018.

str.7125
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Сарајевски атентат

Да ли је Гаврило Принцип херој или терориста, у емисији Сведочанства о Великом рату, говори Горан Максимовић, дипломирани инжењер електротехнике, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.
7.12.2017.

str.6927
Сведочанства о Великом рату Детаљније


АЛБАНСКА ГОЛГОТА - ДРУГИ ДЕО

Албанска голгота је један од најтрагичнијих периода српске историје. Не зна се ни данас тачан број страдалих српских војника и цивила. Наставак приче о повлачењу српске војске у Првом светском рату. Говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Емисија је емитована 28. септембра 2018. године.
1.10.2018.

str.8155
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Топлички устанак 1917. године као резултат неописиве суровости бугарског окупатора

Много је кроз историју било речи о српској војсци која се повлачила преко Албаније, о страдањима на том путу и о Солунском фронту. Далеко је мање пажње посвећено последицама које је повлачење српске војске имало по српско становништво које је остало да чува домове. Прве жртве били су српски свештеници који су убијани по групама, а њихови лешеви бацани у јаме. Под изговором да људе шаљу у Софију, Бугари су масовно стрељали становништво. Тако је у Врању и околини убијено 3500 људи, у Сурдулици око 3000.О овом једином устанку у Првом светском рату на окупираној територији говорио је историчар Стефан Гавриловић.
22.5.2018.

str.7725
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Српски добровољци у Великом рату – прва емисија

Српски ослободилачки ратови 1912-1918. године судбински су утицали на биолошки опстанак српског народа и његову будућу историју, а посебно су обележени српским добровољачким покретом у њима. На самом почетку Великог рата, српској и црногорској војсци ставили су се на располагање бројни мигранти из Аустроугарске затечени у Србији и Црној Гори. Од тих добровољаца формирана су у Србији четири четничко–добровољачка одреда: Јадарски, Руднички, Златиборски и Горњачки. У овој емисији чувамо успомену и сећање на велику храброст наших предака, жртву за свој род и слободу. О српским ратним добровољцима говорио је др Милан Мицић, историчар и књижевник.
24.4.2018.

str.7581
Сведочанства о Великом рату Детаљније


ЖИВОЈИН МИШИЋ

Послушајте емисију о највећем српском војсковођи, човеку који је својим вештинама и подухватима задобио вечну славу војног стратега! Његово ратно умеће и дан данас је предмет проучавања на нашој Војној академији, као и на светским Војним академијама. Војвода Живојин Мишић био је учесник шест ратова, са четрдесет година активне службе. Истицао се храброшћу и добрим руковођењем поверених му јединица. Њега су од првог дана одликовале војничке врлине: родољубље, храброст, стручност, правдољубивост, поштење, али и коректан однос према потчињенима...
10.3.2018.

str.7424
Сведочанства о Великом рату Детаљније


ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ

Учествовао је у седам ратова. Због великих заслуга на бојном пољу, војвода Степа Степановић слови за једног од најславнијих српских војсковођа свих времена. Као што је још као питомац показао велику војничку храброст и мудрост команданта у рату, тако је својим квалитетима, одговорношћу, високим моралним нормама, строгошћу најпре према себи, а потом и потчињенима, показао своје врлине и у миру. О тим врлинама најбоље сведоче речи Арчибалда Рајса: „Природно је да човек који тако високо схвата свој војнички позив буде врло строг у питањима војне дисциплине, која је темељ сваке добре војске“. О Степи Степановићу, у емисији „Сведочанства о Великом рату“, говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Емисија је емитована 2. фебруара 2018. године.
5.2.2018.

str.7220
Сведочанства о Великом рату Детаљније


ЦЕРСКА БИТКА, РЕМЕК-ДЕЛО РАТНЕ ВЕШТИНЕ

На Церу је упаљена прва искра живота, и дат импулс борби и народу да истраје у неравноправној борби и надљудским жртвама и напорима се избори за слободу... О Церској бици, како то стручњаци кажу „ремек-делу ратне вештине“, у данашњој емисији Сведочанства о Великом рату говори господин Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.
9.1.2018.

str.7094
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Односи Аустроугарске са Краљевином Србијом и почетак рата

Друга емисија циклуса Сведочанства о Великом рату говори нам о односу Аустроугарске и Краљевине Србије на почетку 20. века, Сарајевском атентату, ултиматуму Аустроугарске и објави рата Краљевини Србији.
1.12.2017.

str.6913
Сведочанства о Великом рату Детаљније


ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ - АЛБАНСКА ГОЛГОТА

Никада историја до тада није забележила да једна војска и цела државна структура напусте своју територију и да се иста та војска и држава, под заставом славе и победе, поново врати у своју Отаџбину и донесу јој слободу. О повлачењу српске војске у Првом светском рату говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Емисија је емитована 20. јула 2018. године.
20.7.2018.

str.7928
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Књига песама о ратним добровољцима др Милана Мицића

У последњој емисији о српским ратним добровољцима, у оквиру циклуса Сведочанства о Великом рату, историчар и књижевник др Милан Мицић говорио је о својој књизи Ракија и ране, у којој је на посебан начин, користећи се специфичним језичким формама, кроз песме описао судбине горштака из Лике, Кордуна, Баније, Босанске крајине, Босне и Херцеговине, Црне Горе, које је вихор крвавих догађаја завитлао по свету и носио их по шумама и рудницима Америке и Канаде, до Србије...
15.5.2018.

str.7695
Сведочанства о Великом рату Детаљније


КОЛУБАРСКА БИТКА – ДРУГИ ДЕО

Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године. О овој бици, у емисији Сведочанства о Великом рату, говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.
31.3.2018.

str.7512
Сведочанства о Великом рату Детаљније


ПЕГАВИ ТИФУС

Др Виљем Хантер, шеф енглеске војно-медицинске мисије послате у Србију не са циљем да лечи оболеле већ да заустави епидемију пегавог тифуса, коме је било познато да се “може видети 1.000 оболелих за годину дана, али видети 1.000 оболелих у једном дану, то није нигде прочитао”, бележи да је тада у целој Србији било свега око 400 лекара, од којих се 360 разболело од пегавца, а једна трећина их је умрла. У Првом светском рату, исцрпљену, девастирану, десетковану, али и у крви одбрањену и непоробљену Краљевину Србију, задесила је епидемија пегавог тифуса. Ко је у Србију донео пегавац, где је било жариште епидемије и да ли је наша земља имала одговарајућег кадра да се избори са том пошасти – у емисији Сведочанства о Великом рату говори г. Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. Емисија је емитована 2. марта 2018. године.
2.3.2018.

str.7392
Сведочанства о Великом рату Детаљније


СТЕПА СТЕПАНОВИЋ

Иза увек озбиљног, па и натмуреног лица најомиљенијег српског војводе крило се широко људско срце; иза претеране строгости која је понекад личила на дрил, очинска брига за своје војнике, полуписмене српске сељаке; штедећи њихову крв, неретко се замерао својим претпостављеним старешинама и суседима. Савременици истичу да су његова висока интелигенција, оштроумље и брзина са којом је доносио судбоносне одлуке и диктирао борбене заповести изазивали дивљење код његових непосредних сарадника. Степа Степановић - један од организатора и најславнијих војсковођа српске војске. На ову тему говори господин Горан Максимовић, члан Удружења ратних потомака Србије од 1912. до 1920. године. Емисија је емитована 26. јануара 2018. године.
29.1.2018.

str.7200
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Церска и Kолубарска битка

Oд 16. до 20. августа 1914. године вођена је, на широком простору планине Цера, знаменита Церска битка, у којој је храбра српска војска извојевала против аустроугарских трупа своју прву победу у Првом светком рату. Четири месеца касније вођена је најзначајнија битка Великог рата, Колубарска битка. Ова емисија посвећена је спомену и слави храбрим ратницима Цера и Колубаре, као и Скопској чети ђака, победницима у светој и часној борби за слободу.
30.12.2017.

str.7053
Сведочанства о Великом рату Детаљније


СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ

У овој емисији сазнаћете на којим идејама почива наведено Удружење; да ли је Србија уопште требала да уђе у Велики рат; као и о 25. новембру, Дану присаједињења Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Серијал је реализован поводом обележавања стогодишњице од Првог светског рата.
24.11.2017.

str.6922
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Страдање Срба у БиХ у Великом рату

У расправама о Гаврилу Принципу, карактеру Младе Босне и улози Србије у избијању Великог рата, судбина Срба у Босни и Херцеговини за време Првог светског рата остаје заборављена. Док се у Србији изнова пребројавају жртве и припремају научни радови, Срби у Босни и Херцеговини остају на маргинама збивања. Из тог разлога, подсетићемо се на патње и страдања Срба из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог светског рата. У госте смо позвали г. Драгољуба Миљевића, професора историје у пензији, члана Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.
15.6.2018.

str.7837
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Историја малог човека у Великом рату

Историја малог човека у Великом рату, његова размишљања, одлуке и свакодневни животни проблеми тема су треће емисије о српским ратним добровољцима. Њихова жртва била је једна од рубних историјских појава које су биле невидљиве и незнане у променама које је рат донео. На ову тему говори доктор историјских наука и књижевник др Милан Мицић,поуздан истраживач широког круга питања везаних за историју добровољачког покрета. По речима нашег госта: "Препознавање улоге и значаја добровољаца у ратној победи готово да не постоји у колективном памћењу српског народа" Ова емисија је израз захвалности према жртви коју су поднели.
5.5.2018.

str.7647
Сведочанства о Великом рату Детаљније


МОМЧИЛО ГАВРИЋ

Најмлађи каплар у Првом светском рату био је Момчило Гаврић, из села Трбушнице код Лознице. Са осам година постао је војник из нужде. Прошао је све битке у Великом рату, Албанску голготу, био је рањен на Кајмакчалану, а са 17 година био је најмлађи подофицир на свету! Његова ратна и животна прича делује нестварно...
23.3.2018.

str.7477
Сведочанства о Великом рату Детаљније


МИЛУНКА САВИЋ

Милунка Савић је најодликованија жена Првог светског рата, борац и носилац највиших српских и француских војних одликовања: Карађорђеве звезде, Легије части IV и V степена, медаљe за храброст, француског ратног крста... Рођена је 1889. године у селу Копривница, у близини Рашке. Била је образована, говорила је француски и немачки и уживала је светско признање за своје подвиге. Међутим, у Србији Милунку Савић никад нису довољно ценили... Прешла је дуг пут од прве пушке до прве метле.
23.2.2018.

str.7337
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Aрчибалд Рајс

У новој емисији Сведочанства о Великом рату осветљавамо лик и дело др Рудолфа Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа, који је на позив српске владе дошао у Србију, како би објавио истину о злочинима аустроугарске војске. Свету је пренео глас о страдању али и о херојству и људскости српског војника.
18.1.2018.

str.7152
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Гаврило Принцип

Култ Гаврила Принципа и организације „Млада Босна“. У Првом светском рату више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у једном од највећих ратова у историји. Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама. Више о овим темама – 15. децембра, од 14 часова, на програму радија Беседе, говориће господин Горан Максимовић, члан Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.
15.12.2017.

str.6941
Сведочанства о Великом рату Детаљније


Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs