Радио Беседа уживо

Актуелно Емисије
Одложено слушање
Програмска схема Архива

Вести

ПОЧЕТНА СТРАНА
» 11. Светска конференција клавирских педагога
» АКАДЕМИЈА У СРБОБРАНУ ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА – 800 ГОДИНА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
» Молитвено сећање на пострадале у Јадовну 1941. године
» КАНОНСКА ПОСЕТА ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА ТУРИЈИ
» КАНОНСКА ПОСЕТА ЕПИСКОПА БАЧКОГ ТУРИЈИ
» КАНОНСКА ПОСЕТА ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА ТУРИЈИ
» Владика Исихије освештао темеље новог храма у Вајској
» Апостолски (Петровски) пост
» Конкурс за упис у Богословије Српске Православне Цркве
» Хришћанство по мери Милове приватне државе
» Јунски број часописа „Светосавско звонце“
» ОДРЖАН ЗАВРШНИ ИСПИТ ШКОЛЕ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА „СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН“
» Гост радија: српски књижевник Ранко Павловић
» Гост радија: Генерал Божидар Делић
» Из наше и светске културне ризнице
» Епископи бачки Иринеј и мохачки Исихије у Даљу
» Празник Педесетнице у Винковцима
» ОСВЕЋЕЊЕ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА У МОШОРИНУ
» Прослављена храмовна слава на Ченеју
» Празник Свете Педесетнице у Саборном храму у Новом Саду
» Празник Свете Педесетнице у Саборном храму у Новом Саду
» Владика Фотије: Од Огњених језика рођена
» ЕПИСКОПИ ИРИНЕЈ И ИСИХИЈЕ НА СЛАВИ ЕПАРХИЈЕ ВРАЊСКЕ
» „Спасовдански дани у Призрену“
» Епископ моравички Антоније (Пантелић) одбранио докторску дисертацију
» Свети Јустин Ћелијски и Врањски
» Павле Бељански и Иво Андрић: дипломате и дародавци
» Помен страдалима у Мађарској буни
» Спомен-медаље за све учеснике рата 1999.
» Запловимо Равнопловом

Запажања о Томосу, Аутокефалији, Фанару и Нама



Запажања о Томосу, Аутокефалији, Фанару и Нама:



одсутна мајка и вечно недорасле ћерке
Непосредно пре, али и након доделе Томоса такозваној Православној Цркви Украјине, то јест, уједињеним расколницима две украјинске фракције, Денисенковој и Малетичевој, 5. јануара 2019. г., у неким црквеним круговима су могле да се чују две фразе, које се и данас често понављају. Једна укључује помињање „мајке Цркве“, под чиме се подразумева Цариградски Патријархат, а друга помињање  „ћерке Цркве“, под чиме се подразумева новооснована структура у Украјини. Покушаћу делимично да расветлим употребу ових термина позивајући се на неколико званичних докумената и изјава, као и могуће дубље разлоге за њихово учестало и упорно коришћење, и последице које из тога проистичу.
Још у октобру 2018.г. сам коментарисао одлуку Фанара да се, противно свим принципима црквеног устројства умеша у канонску територију Руске Православне Цркве.[1] Будући да је горе поменута терминологија већ увелико била у јавном дискурсу послужио сам се једном аналогијом мајке која оставља (и запоставља) своје дете (ћерку), док је ћерка још сасвим немоћна беба, да би на сликовит начин представио суштину односа Цариграда и Кијева. По овој аналогији, након много година, када је ћерка већ постала пунолетна и самостална, мајка долази на њена врата са речима ‘ја сам твоја мајка дошла сам да ти будем мајка’[2]. Тако је Цариградска Патријаршија, која за себе тврди да је мајка украјинској Цркви, оставила своје „дете“ на 330 година,[3]да би потом закуцала на врата своје кћери, и рекла јој ‘ја сам твоја мајка, донела сам ти Томос’. При томе јој уз овај дар и „радосну“ објаву саопштава и следеће ‘ти имаш неко имање у иностранству које од сада мени припада, и неке некретнине у земљи са којима ћу ја располагати, и када будеш хтела нешто важно да урадиш, ја ћу ти говорити шта и како да радиш, од сада па на даље’.

  1. Васељенски Патријархат је за Православље, квасац који „укисели све тесто“ (Гал. 5.9)“

  2. Васељенски Патријархат „ужива канонску јурисдикцију и све апостолске повластице у својој обавези да чува јединство и заједницу локалних Цркава, али и свеукупни пут Православља у савременом свету и историји“

  3. Васељенски Патријарх је „Председник Православног тела

  4. „Васељенски Патријархат остварује пророчку службу, ширећи тајну Католичанске Цркве у Христу Исусу кроз свет у свакој епохи“.

  5. „…неки људи погрешно верују да могу да воле Православну Цркву, али не и Васељенски Патријархат, заборављају да он оваплоћава аутентични црквени етос Православља…“у почетку беше Слово… у њему беше живот, и живот беше светлост људима“ (Јн. 1. 4), почетак Православне Цркве је Цариградски Патријархат„у овоме је живот, и живот је светлост Црквама“…“[6]

  6. Православље не може да постоји без Цариградског Патријархата

  7. „…сви треба да се чвршће повежемо са Првим међу нама, да бисмо пили из кладенца који се богато напаја са светог извора наше побожне Нације [Рода?] и беспрекорне Вере


Дакле, из наведеног видимо покушај теолошког осмишљавања наратива о „Мајци Цркви“. Цариградски трон себе сматра за трон са посебним привилегијама „у свакој епохи“, који делује „кроз [цео] свет“, Фанар је „квасац“ који све тесто Цркве и историје укисели, који је „светлост“ и „живот“ Црквама, и „без којег нема Православља“ јер је „Мајка Црква“ једина црквородица!
Насупрот свој овој „узвишености“ „Мајке Цркве“ представљеној првенствено кроз уста њеног предстојатеља, који за себе каже да свако онај који жели да пије са „светог извора“ „побожне нације“ и „беспрекорне вере“ треба што чвршће да се повеже са њим, насупрот, дакле, тој и таквој узвишености стоји једна недорасла ћерка. Та недорасла ћерка је првенствено, ако говоримо о аутокефалији, новооснована парацрква „Православна Црква Украјине“, иако Цариград о њој говори са суперлативним изразима побожности.

  • Из Томоса о аутокефалији наше, Српске Православне Цркве 1879. г.[9]

    • «Зато овим Синодским Актом Цркву Српску признајемо и објављујемо као нашу духовну сестру, …»



  • Из Томоса о аутокефалији Румунске Православне Цркве 1885.г.[10]

    • «…на основу свега тога наша света и Велика Христова Црква благосиља из дубине душе аутокефалну и у Христу љубљену сестру– Цркву Румунску…»



  • Из Томоса о аутокефалији Бугарске Православне Цркве 1945.г.[11]

    • «…ми благосиљамо аутокефално устројство и управљање Свете Цркве у Бугарској, и одређујемо да се назива «Св Православна Аутокефална Бугарска Црква» и да од сада она буде призната као наша духовна сестра…»



  • Из Томоса о аутокефалији Пољске Православне Цркве, 1924.г.[12]

    • «и дајемо свој благослов за то да се она од сада управља као духовна сестра, и решава своје послове независно и аутокефално, саобразно рангу и неограниченим правима других Светих Аутокефалних Православних Цркава…»



  • Из Томоса о аутокефалији Албанске Православне Цркве, 1937.г.[13]

    • «Ова Црква, која је наша духовна сестра, од сада проводи своје управљање независно и аутокефално, сагласно поретку и сувереним правима која су својствена свим Светим Православним Аутокефалним Црквама»




У свим наведеним Томосима издатим од стране цариградског Патријархата помињу се аутокефалне Цркве само и искључиво као сестре Цркве. Никада као кћери Цркве. Не помињу се као потчињене, него као равночасне, са свим прерогативима који припадају и свима осталим аутокефалним Црквама. У неким Томосима је тај сестрински однос вишекратно поменут на разне начине. Тако, илустрације ради, у бугарском Томосу се на крају упућује молитвено доброжеланије Бугарској Цркви уз речи да буде «на радост наше Велике Цркве и других сестринских Православних Аутокефалних Цркава…».
Нема никакве сумње да украјинска «аутокефалија» потпуно одступа од овог еклисиолошког принципа да су аутокефалне Цркве равночасне. Као што целокупна реторика Цариграда везана за аутокефалију и уздизање «Мајке Цркве» изнад свих осталих аутокефалних Цркава одступа од православног еклисиолошког устројства. Својом реториком и учењем Цариград уздиже свој Трон и израз «Мајка Црква» пребацује у еклисиолошко-догматску сферу, уместо да је он, као што је увек до сада био, само израз пијететног односа према историјском току. Све ово представља озбиљан проблем и изазов за Цркву нашег времена. Тај проблем је Руска Црква уочила и о њему је разговарано на високом нивоу. У Синодском записнику од 14. септембра 2018.г. читамо:
«Иза последњих једностраних дејстава и изјава Патријарха Вартоломеја, стоје еклисиолошке идеје које су стране Православљу. Недавно, иступајући пред сабрањем јерараха Константинопољског Патријархата, Патријарх Вартоломеј је тврдио да «Православље не може постојати без Васељенског Патријархата», да «за Православље Васељенски Патријархат јесте квасац који «укисели све тесто» (Гал. 5.9) Цркве и историје». Те изјаве тешко је проценити другачије осим као покушај да се православна еклисиологија изгради по римокатоличком моделу.»[14]


ЧТЕЦ ВЕДРАН ГАГИЋ


Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs