Радио Беседа уживо

Актуелно Емисије
Одложено слушање
Програмска схема Архива

Хришћанство и технологија

ПОЧЕТНА СТРАНА
» Мирис папира
» Алас
» ИНФОРМАТИКА
» Матична биометрија
» Естетика глобалног
» Приватност у 21. веку
» Отворени програм
» Приватност: привилегија, право или празнина?
» Ту и негде тамо
» Умрежена слобода
» У мрежи
» 6К
» Када бих могла да бирам
» Информационо друштво
» Вештачка интелигенција 2
» Вештачка интелигенција 1
» Тачка Л2
» НАУКА - целовитост и неонске рекламе
» НАУКА - место сусрета човека са Богом
» Улога верских заједница у одбрани приватности
» Стратегија борбе за заштиту приватности
» Лајк или спасење
» Црква пред изазовом савремене технологије II део
» Одбрана и последњи дани приватности
» Црква пред изазовом савремене технологије I део
» Антиисихазам модерне цивилизације I део
» Антиисихазам модерне цивилизације II део
» Бинарни код
» Чиповање и технолошки хибриди
» Треба ли бринути о технолошкој будућности?

Информационо друштво

Информационо друштво је друштво бесконачног броја информација распоређених по кластерима које чекају свој тренутак представљајући неку врсту наше бирократске подсвести. Рођењем започињемо живот, започињемо и нови депо информација о једном људском бићу који током живота градимо и допуњавамо и остављамо га за вечност у систему информација. Гост: Антонио Пушић

Рођењем започињемо циклусе који непрестано прикупљају податке о нама, смештају их у кластере меморија и стављају на располагање различитим друштвеним системима. Животни век података о нашој свакодневници превазилази биолошко тело и трајно остаје у архивама које се дуго после нас користе у истраживањима. Неслућене су могућности праћења демографких и историјских догађаја, детаљно праћење разних социолошких утицаја и промена у друштву али непролазна информација највише утиче на наше директне потомке којима остављамо у наслеђе све предности и мане живота који смо проживели у реалном свету. Наше одлуке и опредељења формирају дигитални идентитет кроз који се може видети наследни, васпитни и сваки други факор битан за друштвени живот човека.
По томе, ради наше сигурности би били принуђени да се понашамо управо онако како то критеријуми "доброг грађанина" очекују и почињемо да се према њима понашамо у сваком могућем животном тренутку, знали да нас надзиру или не... увек сумњамо и увек је могуће? Чињеница је да надзирани почиње и сам себе да надзире?
Данас се воде расправе на тему које податке треба чувати, како, колико... Одговори на ова питања су кључни фактор у чувању приватности грађана и интегритета личности, а затим и у очувању заштите будућности власника података и њихових наследника. Проблем је на првом месту у томе што грађани више нису власници својих података и са тим се већ данас суочавамо док је могућност укрштања и унакрсне анализе података ствар аутоматизације софтверских система. Све омо може да прерасте у један паноптички систем али и не мора! Човек је слободно биће, хришћански је живети у складу са правилама државе у којој живимо и да постоји такав начин управљања друштвом, ми - лично, не морамо бити робови, а можемо и треба да будемо слободни људи, ослобођени страхова надзора, чипова и сличних параноичних осећаја.
Проблем информационог друштва је комплексан и целовитост се не може презентовати у неколико пасуса. Видимо да анализа понашања грађана у контролисаном окружењу укључује систем од неколико научних области. Битно је истаћи да је кроз структуру мас-медија створено друштво које жели надзор и при том га је у потпуности свесно. Какве нам одговоре може пружити мултидисциплинарни поглед на овај проблем?
Важно је одмах, пре увођења електронских система евиденција регулисати правила - шта се снима, ко снима, у које сврхе, ко има приступ информацијама, колико је трајање информације, треба установити протоколе о брисању, власништву и многе друге надлежности као и животне циклусе депоноване информације. Сада, ако узмемо у обзир (а треба), студије које говоре да безбедност (криминал и тероризам), не могу бити обуздани масовним надзором, да је побољшању бирократских система потребан само мали део овог концепта - можемо поставити питање сврсисходности електронских система као и оправданости постојања надзора који се пласира у јавности не као надзор већ као систем евиденција, а управо у сврху наведених "потреба" друштва. Овако грубо конципиран систем евиденција може бити само на штету. Форма нашег информационог бића не сме обликовати и представљати нашу свест, она мора бити ограничена само на основне техничке податке и не сме бити у спрези са другим електронским системима. Свако повезивање указује на жељу за бољом контролом и надзором грађана, а сами власници података -грађани таквог друштва ће по природи ствари себе "подешавати" у правцу "пожељног грађанина".
Решење се свакако не налази у потпуној информационој апстиненцији која се примењује у параноичном страху од технолошког напретка. Са друге стране имамо поменуто друштво немислећих људи без критеријума и става које нагиње потпуној информационој „разголићености“ у којој приватност нема никакву вредност.
Технологија свакако мења наше навике али златна средина је добар пут!




Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs