Радио Беседа уживо
Тренутно на програму:
Епархија бачка О нама Контакт-редакција Установе Епархије бачке
РТВ СПЦ
Актуелно Емисије
Одложено слушање
Програмска схема Архива Информативна служба
Пријем вести

Хришћанство и технологија

Аутор:

Aleksandar Arsenin


Архива...
» Мирис папира
» Алас
» ИНФОРМАТИКА
» Матична биометрија
» Естетика глобалног
» Приватност у 21. веку
» Отворени програм
» Приватност: привилегија, право или празнина?
» Ту и негде тамо
» Умрежена слобода
» У мрежи
» 6К
» Када бих могла да бирам
» Информационо друштво
» Вештачка интелигенција 2
» Вештачка интелигенција 1
» Тачка Л2
» НАУКА - целовитост и неонске рекламе
» НАУКА - место сусрета човека са Богом
» Улога верских заједница у одбрани приватности
» Стратегија борбе за заштиту приватности
» Лајк или спасење
» Црква пред изазовом савремене технологије II део
» Одбрана и последњи дани приватности
» Црква пред изазовом савремене технологије I део
» Антиисихазам модерне цивилизације I део
» Антиисихазам модерне цивилизације II део
» Бинарни код
» Чиповање и технолошки хибриди
» Треба ли бринути о технолошкој будућности?

НАУКА - целовитост и неонске рекламе

Данас се, поједине научне гране, скупим високо технолошким инструментима баве уским приступом проблемима које мало људи може да разуме. Наша гошћа, Александра је насупрот томе, говорила о ширини образовања и приступу који је обогаћен не само научним знањем него и теолошким па и животним искуством. Шта нама високе технологије нуде, склони смо рећи да -што је технологија софистициранија, а тиме и скупља, то је гледиште уже!?

Нове очи човечанства - James Webb Space Telescope - Телескоп који ће наследити Хабл приводи се крају. То је уједно и најскупљи пројекат који је НАСА имала до сада. Док је телескоп Хабл видео свемир онако како га ми видимо својим очима, односно у видљивом делу електромагнетног спектра, ЈWСТ ће све то посматрати у инфрацрвеном делу спектра. Ако све буде ишло по плану, видећемо прве звезде и галаксије настале након Великог праска, а према подацима са интернет портала НАСА-е, телескоп ће моћи да завири у прошлост двеста милиона светлосних година након Великог праска или, у супротном смеру посматрано, видеће у прошлост око 13,5 милијарди светлосних година!



Наука, говорили смо о томе, данас поседује невероватне технологије којима улази у простор саме сржи материје. Никада у историји човечанства није било могуће делати на нивоима на којима данас наула ради и на микро и на макро пољима. Дакле, огроман потенцијал за напредак али - где је граница? Исплати ли се школовати стручњаке који раде у областима микро физике, готово нечега виртуелног (под знацима навода), а да нам недостају просечни стручњаци из области економије, медицине и других, много практичнијих наука. Постоји дисбаланс у томе, а постоји и проблем мотивације када је реч о непотпуном образовању. Ослањање на технологију у неким областима природно нас удаљава од сржи знања, то је једноставно нормалан процес и само од особе зависи колико ће заиста схватити суштину, а колико се ослања на технологију узимајући при том многе поставке здраво-за-готово, а не схватајући зашто је то тако.
Тиме добијамо велики број уско образованих стручњака за детаље појединих области који не виде и не желе да виде шире од тога. Микро стручност гуши комплетност човека и такав приступ не сагледава последице, то је играње науком, а не научни приступ који ће бити просперитетан за друштво. Користећи те принципе, данашње технологије делују и где не треба тј. где нам нису потребне, а присутне су из простих комерцијалних разлога компанија које их производе, а на неким местима је присуство и опасно, креира нетолерантан однос са човеком и доноси велики број ризика.
Велики научници који су нам донели велике концепте и практичну примену у свакодневици су били не уско стручни него су поседовали широко образовање и гајили су многе таленте. Из тога се ствара духовно богата личност способна да сагледа резултате своје науке из најразличитијих углова, а не само технолошких.
Комплетност човека, његова целина, целовитост и бића и духа је оно што можемо знати представником обожене науке. Некомплетност у било којем смислу јесте проблем!

Играње науке у неким случајевима може бити само траћење новца. Пример је можда телескоп који смо спомињали, он не утиче на суштинско постојање човека. Играње генетиком угрожава опстанак. Не можемо бити искључиви али не можемо ни посматрати круто гранична подручја када су она некада потребна. Некада је замена органа била гранична сфера медицине, нешто непојмљиво, вештачка интелигенција је у неким мерама на границама дозвољеног. Неки простори су нам непознати али управо у томе уско-стручне области имају простор за рад. Питање опасности јесте питање етичности! Већи део научне мисли говори да се не треба бавити сферама у којима постоји минималан ризик за опстанак неког, било ког елемента данашњег живота. Дакле, све што угрожава егзистенцију бића или неки ресурс планете, не треба ни дотицати. Једном ће се границе познавања можда померити те ће се "отворити врата" и ка тим сада "забрањеним" пољима, такве проблеме је могуће сагледати једино уско-стручним приступом али то не искључује обоженост.

Свест о томе да је "говедар", пазите, говоримо о Михајлу Пупину, даје изузетан пример одсуства сујете! Први проблем са којим се носимо, на личним нивоима јесте заслуга! Чини нам се да смо велики, а радимо "обичне ствари", не видимо Бога изнад нас и не видимо колико смо ми мали, ми смо проводник информација, а чинимо да нас дело које смо придодали друштву, дакле, још само једно дело у милијарду других, обележава као "величине" и обликује наш одраз! Данас већ на првој години студија, поједини професори почињу наставу са реченицом: "колеге инжењери", а након тога следи објашњавање како виде испред себе мали број "одабраних", "нисте ви било ко, ви сте инжењери, тако се и носите са тим" - тј. понашајте се у складу своје "величине"! Замислите ту реченицу већ на првим предавањима, шта то чини младом студенту који испред види амбицију и себе не као доброг стручњака него као руководиоца и некога ко је изнад свега! Ту нема науке! Стручност се ту мери величином плате и позицијом у друштву. Хоћу да истакнем да је просветни систем усмерен ка материјалном васпитању, мало је (није замерити али је недостатак), педагога који посматрају ширу слику и уз то да имају прилику и да је прикажу. Имамо проблем у систему просвете, па замислите када би наставник на часу -физике нпр. споменуо како је систем физичких сила постављен Божијом промишљу и да је та усклађеност са другим природним наукама велико дело Творца! Сутра дан би био проглашен за неподобног, неко ко намеће религиозну мисао, испира мозак и био би проглашен за секташа! То је проблем просвете, подилази неким нормама штетећи при том многим генерацијама! Деца од малих ногу уче да су она та која имају контролу над свиме. Е сада, да се вратимо на "говедара", ако у науци имамо човека чији је рад са целовитим приступом, који сагледава научни проблем из позиције уметника, научника, теолога..., а при том себе сматра малим у односу на ствар коју сагледава, он је у стању да реализује велика дела. Реченица "ширина тупи оштрицу продора" се често помиње на предавањима, то је промашај! Уско посматрање "не види шуму од дрвета", таквим тзв. стручњацима промиче истина поред њих, не могу је видети јер су удубљени у микро свет проблемчћа од којег се праве "неонске рекламе" и гламур.
12. децембра 1958. године, упокојио се Милутин Миланковић. Највећи српски, а и светски климатолог, астроном и математичар. Написао је следеће: "Сада седим, можда последњи пут, у павиљону свога врта и пишем ове редове…Иметак може имати различите облике, па не мора бити увек материјалан, него сме да буде и духовни. Ако дозволите и тај његов облик, онда и као бескућник нећу бити сиротиња"

Александра Нинковић Ташић говори следећим темама:

Имам утисак да друштвене науке нису довољно успеле да превреднују своја достигнућа и да их представе друштву, па су природне науке на том темељу стекле примат и већу популарност. Данас се одржавају манифестације које углавном промовишу техничке и природне науке, док се истраживачи друштвених и хуманистичких наука маргинализују. Приметан је, можда можемо рећи IT фанатизам. Достугнућа науке преносе се на просвету, путем наставе. Какво је ваше мишљење о свему овоме?

Ви сте одржали и два предавања на теме: Михајло Пупин – наука ме је учинила бољим хришћанином“ и „Божанско надахнуће Михајла Пупина и историје српске науке“. С тим у вези, може ли наука бити против Бога или је проблем у тумачењу чињеница?

У науци и техници смо доста тога постигли, а са друге стране као да смо у раскораку са нашим духовним стремљењима. Пупин, примајући медаљу Џон Фрица, ‘32. године је рекао пред највећим научницима и индустријализаторима Америке: „Не вреди нам што смо освојили силу електрицитета и силу топлоте, нама треба сила љубави коју нам је донео пре скоро 2000 година наш Господ.“ Ја сам био говедар у Банату, па сам узет од говеда, да јављам људима дела Господња у природи. Знање je златна лествица која води у небеса, говорила је Пијада, Пупинова мајка. Њен син је веровао да га на научном путу прати свети Сава. И Пупин и Тесла и Милутин Миланковић извориште свог надахнућа налазили су у вери и традицији.
Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs