Епархија бачка О нама Контакт-редакција Установе Епархије бачке
Актуелно Емисије
Одложено слушање
Програмска схема Архива
Радио Беседа уживо

Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина... само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. Термини емитовања: Петак у 16ч (премијерно) и уторак у 10ч (реприза).

Јелена Балшић - кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице

У новој емисији Жене српских владара водимо вас у Зету и славни град Улцињ, на двор и поседе Балшића. Упознајемо вас са Јеленом Балшић, једном од кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице, која је од родитеља наследила многе особине и добро васпитање, док се уз тетку Јефимију образовала и припремала за животни пут пун успона и падова, радости и жалости, чудесних преокрета и изненадних повлачења у осаму. У првој епизоди говоримо вам о младој Јелени, супрузи Ђурђа II Страцимировића Балшића, о њеном прераном удовишту, невољама са Млечанима и Османлијама, прегањањима са Дубровчанима и Которанима, сналажењима у безизлазним ситуацијама. Уводимо вас у одаје Дуждеве палате у Венецији где је Јелена преговарала о судбини свога јединца Балше III и судбини Зете. Својом речитошћу, образовањем, дипломатским тактом и одлучношћу засенила је многе млетачке патриције, сенаторе и стране дипломате, њихове госте, премда су примећивали да је веома сиромашна. Али она се није дала обесхрабрити. Напослетку откривамо вам како се једно огорчено непријатељство претворило у љубав и срећу која је потрајала до краја живота босанског војводе Сандаља Хранића.
25.6.2019.

str.9424
Жене српских владара Детаљније


Јелена - супруга цара Душана

Jелена Страцимировић-Немањић је била бугарска племкиња и српска краљица, а потом и царица, супруга Стефана Душана и мајка цара Уроша. Царица Јелена била је жена изузетних способности, вешт дипломата, љубитељ добрих књига, интелектуалац изразите гркофилске оријентације, што јој није сметало да негује и развија бугарске и српске традиције. Побожна, православна, христољубива и човекољубива, представила се у миру као монахиња Јелисавета у својој задужбини манастиру Матејчи код Куманова, примивши пред смрт велики монашки образ са именом Евгенија. Њена света десна рука чува се у манастиру Савини у Боки Которској, а њено свето име унето је и у стихиру српским светитељима и просветитељима.
28.5.2019.

str.9292
Жене српских владара Детаљније


Aна Анђео, Болеслава и Јелена Анжујска

У петој емисији серијала о знаменитим женама које су обележиле српски средњи век говоримо о снахама Првовенчаног краља српског Стефана, супругама његових синова Радослава, Владислава и Уроша I. Реч је о Гркињи Ани Анђео, Бугарки Болеслави отмених манира и велике упорности и краљици Јелени, танкоћутној и свеприсутној невести тајанственог порекла.
6.4.2019.

str.9013
Жене српских владара Детаљније


Жене српских владара – кнегиња Косара, краљица Јаквинта и кнегиња Десислава

Послушајте прву у низу емисија новог циклуса на радију Беседи, који је посвећен српским владаркама, од времена древне Дукље, па све до коначног пада Деспотовине. У првој емисији говоримио о кнегињи Косари, супрузи првог српског светитеља, Јована Владимира, затим о краљици Јаквинти, супрузи дукљанског краља Бодина и о кнегињи Десислави, супрузи последњег дукљанског кнеза Михајла. Пред вама су занимљиве и веома поучне животне приче о почецима националне прошлости, исприповедане кроз личности и историјку заоставштину наших првих владарки.
8.3.2019.

str.8861
Жене српских владара Детаљније


Духовни портрет кнегиње Милице и живот њене кћерке Оливере

У другој половини четрнаестог века, након Косовског боја, Србија се нашла између две велике силе оног доба Мађарске и Турске, према којој је била у вазалском односу. У таквој незавидној ситуацији, а после погибије супруга, народ је водила највољенија српска кнегиња Милица. У дванестој емисији циклуса Жене српских владара представљамо вам њен духовни портрет, књижевна дела и монашки пут, а потом говоримо и о Миличиној и Лазаревој кћерки Оливери, вољеној супрузи султана Бајазита I.
14.6.2019.

str.9393
Жене српских владара Детаљније


Симонида Немањић - најмлађа српска краљица

Симонида Немањић била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и супруга светог српског краља Милутина, оца светог краља Стефана Дечанског и деде Душана Силног. Њихов брак представљао је гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије. Симонида се упокојила после 1345. године као монахиња. Њена фреска из 1320. године налази се у манастиру Грачаница и сматра се једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Необичан живот и лепота ове српске краљице били су инспирација многим уметницима.
14.5.2019.

str.9244
Жене српских владара Детаљније


Eвдокија Анђео и Ана Дандоло

У четвртој емисији серијала о знаменитим женама Средњег века говоримо о царској кћери Евдокији Анђео и Венецијанки Ани Дандоло, унуци Енрика Дандола, једног од највећих дуждева Средњега века, инспиратора Четвртог крсташког похода и зачетника млетачке империје на Леванту. Евдокија и Ана биле су прва и трећа супруга великог жупана Стефана Немањића, Првовенчаног српског краља.
22.3.2019.

str.8906
Жене српских владара Детаљније


Најава серијала


18.2.2019.

str.8788
Жене српских владара Детаљније


Највољенија српска владарка – кнегиња Милица Хребељановић, потоња монахиња Јевгенија и схимонахиња Јефросинија

Кнегиња Милица рођена је 1335. године, у време владавине цара Душана. Била је пореклом из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан, праунук славног Стефана Немање. Милица је често боравила на царском двору, где је и упознала свог будућег мужа, Лазара Хребељановића, српског кнеза, за кога се удала 1353. године. Као хришћанка, Милица је, према сведочењу биографа, била "сваким врлинама украшена, благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена". У новој емисији циклуса Жене српских владара чујте зашто је Милица сматрана највољенијом српском владарком, како је на власт у Србији дошао Лазар Хребељановић, о Косовској бици и њеним последицама, као и о бројним врлинама, делима и заслугама кнегиње Милице које су оставиле дубок траг у памћењу српског народа.
4.6.2019.

str.9340
Жене српских владара Детаљније


Краљица Каталина - супруга краља Драгутина и снаха краљице Јелене Анжујске

Каталина је била угарска принцеза и српска краљица, супруга краља Драгутина, који је владао Сремом од 1286. године до 1316. године. Током владавине Стефан Драгутин је од Угара добио на поклон град Београд. Каталина је прва српска краљица чија је престоница била у Београду. У духу традиције Немањића, и она је са својим супругом подизала и обнављања православне цркве и манастире. Њихове задужбине су: Грнчарица, Папраћа код Зворника, Рача код Дрине, Тавна, Ловница, Црква Светог Николе на Озрену, Црква Светог Ахилија у Ариљу, као и манастир Тронаша, у којем се вековима касније описмењавао Вук Стефановић Караџић.
26.4.2019.

str.9243
Жене српских владара Детаљније


Aна Немањић

У трећој емисији циклуса Жене српских владара говоримо о најзначајнијих жени средњовековне Србије, супрузи утемељивача српске државе, Стефана Немање, мајци оснивача самосталне Српске Цркве, Светог Саве, као и мајци првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Реч је о знаменитој Ани Немањић, потоњој монахињи Анастасији.
15.3.2019.

str.8881
Жене српских владара Детаљније


Јелена Мрњавчевић - монахиња Јефимија, прва српска песникиња

Јелена Мрњавћевић је била кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне и жена деспота Угљеше Мрњавчевића. После погибије супруга у Маричкој бици 1371. године, замонашила се и прешла у Србију на двор кнеза Лазара, где је била очевидац косовског страдања и уједно велика подршка кнегињи Милици. Монахиња Јефимија сматра се првом српком песникињом. Њена књижевна дела су најзначајнија дела српске књижевности средњег века. Први од њих Туга за младенцем Угљешом, уписан је у двоструку дрвену иконицу, даровану манастиру Хиландару. Други Јефимијин запис на завеси за царске двери Запис на Хиландарској завеси, намењен поново Саборној цркви у Хиландару, извезен је златном и сребрном жицом и свиленим концем. И, коначно, у време непосредно пред битку код Ангоре, када су Стефан и Вук Лазаревић као Бајазитови вазали отишли преко мора да се боре, Јефимија је саставила Похвалу кнезу Лазару. Извезена је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог кнеза Лазара, намењен манастиру Раваници. Претпоставља се да га је извезла у манастиру Љубостињи, где је, по предању, и сахрањена, заједно са кнегињом Милицом.
30.5.2019.

str.9295
Жене српских владара Детаљније


Краљица Јелена Анжујска

Света краљица Jелена, у народу звана Анжујска, једна је од најзагонетнијих личности свеколике наше прошлости, која је оставила велики печат на историјским, културним и уметничким приликама средњовековне Србије. Била је супруга краља Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина.
8.4.2019.

str.9014
Жене српских владара Детаљније


Рашанке из династије Вукановића

У другој емисији циклуса Жене српских владара испредамо приче о двема кћерима и једној унуци рашког великог жупана Уроша I, од рода Вукановића. Водимо вас на угарски двор у Будим, у моравски град Знојмо, стижемо до Прага, Пољске и Регенсбурга да бисмо се спустили до густих шума Штајерске и древне бенедиктинске опатије Адмонт. Представљамо вам животе угарске краљице Јелене, моравске кнегиње Марије и принцезе Софије, која је у једном тренутка могла да постане римско-немачка царица...
12.3.2019.

str.8873
Жене српских владара Детаљније



Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs