Објављено: Пет, мар 17th, 2017

ПОРТРЕТ ДРУГОГ ИЛИ ОРИЈЕНТАЛИЗАМ У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

 

 

У оквиру сталне поставке уметничких дела Галерије Матице српске истиче се и просторија која обележава интерес уметника за приказ друге, неевропске културе и њихове обичаје, назвн оријентализам и  развијан у XIX и XX веку.  Овим жанром нису се инспирисали само сликари већ и композитори, драмски уметници и књижевници XIX века.

Оријентализам је компаративни појам у уметности под којим се подразумева инспирација културом Оријента и прерада те инспирације у европској уметности XIX века. Наполеонов поход на Египат, освајање Алжира, али и путописи и други литерарни описи подстицали су интересовање и машту уметника. Земље Арабијског полуострва и северне Африке постале су пожељне дестинације путовања многих уметника. У европско сликарство улазе сцене са тргова, базара и разних фолклорних манифестација. Оријентализам је ретко имао чисто документарни карактер а много чешће је осликавао одушевљење Европљана лепотом, живописношћу и привлачношћу непознатог и егзотичног света. Разноликост природе и необични обичаји, комбиновани са раскошним бојама и осветљењем, постали су велика инспирација европских уметника.

Један од најзаступљенијих а и на светској сцени уметника најцењенијих сликара овог жанра је и наш сликар Паја Јовановић. Током дугог периода школовања, Паја Јовановић је уз часове на бечкој ликовној Академији похађао и Школу историјског сликарства Леополда Карла Милера, чувеног по оријенталним мотивима. Нема сумње да су Милерове поуке пресудно одредиле његово сликарско опредељење. Уочавајући појачано интересовање Европе за збивања на Балкану, током распуста је путовао по Албанији, Црној Гори, Далмацији, Босни и Херцеговини и Србији сакупљајући скице и студије из живота балканских народа. Управо су ове теме донеле Паји Јовановићу светску славу и популарност. У Галерији Матице српске заступљене су неке од мајпознатијих дела Паје Јовановића као што су: „Рањени Црногорац” сликана 1882. године, „Борба петлова” – 1920. године, „Арбанас” – 1884. и друге. Слику „Девојка на суденцу” урадио је Урош Предић 1918. године инспиран српском народном ношњом.

О сликама из поставке у Галерији Матице српске и оријентализму, за Радио Беседу говорила је Јелена Огњановић, кустос историчар уметности ове галерије.