Објављено: Пет, апр 21st, 2017

Источни петак

 

Источним петком зове се у народу данашњи празник Мајке Божје. Његово слављење потекло је у храму код извора поред Цариграда, који се називао „Живоносни источник“. Ову цркву подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку. Предање каже да је он једном наишао у шуми на слепог човека. По Божјем указању, нашао је извор, напојио слепца и умио га, и овај је тад прогледао. Кад је Лав постао цар, на том месту је подигао цркву. Народ је долазио са свих страна, тражећи и налазећи лека, тако да је цар Јустинијан, након сто година, и сам се излечивши, обновио и проширио храм.

Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и још многих других.

Историјат ове светиње и повест данашњег празника записао је Никифор Калист у 14. веку.

На икони се слика Мајка Божја са дететом, изнад извора, којем прилазе слепци, богаљи, цареви и свештеници.

Код Срба се овај дан назива још Светлим петком, јер пада у петак Светле седмице, Благим петком, јер се блажи, не пости се. Обичај је био да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели, након великопосних дана и враћа се кући тек увече. Данашњи празник, као славу, прослављале су понегде механџије.

Живоносни источник